Zbog čega nema šećera u radnjama, da li je u pitanju cena ili strah od nestašice

Ovih dana šećer u pakovanju od kilograma ne može se pronaći ni za lek, a kamoli za džem. Problem nemaju oni koji imaju gde da stave džak, ali taj šećer je skuplji, ne samo zbog količine nego i po kilogramu. Malih pakovanja skoro da nema u prodaji. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za RTS da ne može doći do nestašice šećera, ali da je činjenica da mora doći do rasta cene.

Šećera ima i nema. Nema ga u mnogim gradovima, javljaju gledaoci RTS-a, a u samom Beogradu teško se pazari na periferiji, i u malim, ali i u radnjama trgovinskih lanaca. Lakše je pronaći velika, skuplja pakovanja.

Direkor Fabrike šećera u Crvenki Petros Gemintzis kaže da imaju dovoljno šećera do kraja avgusta i početka septembra i da normalno isporučuju po svim ugovorima, kako radnjama tako i industrijskim kupcima. Povećana je tražnja šećera i u svetu, ali kaže da oprezno izvoze, ne u punom obimu.

Agrarni analitičar Milan Prostran smatra da očas zavlada panika ako nešto poskupi, ograniči se prodaja ili ga nema. Potrebno je odmah intervenisati iz robnih rezervi ili dozvoliti slobodno formiranje cena, kaže Prostran, jer šećer i nije najvažnija životna namirnica.

Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da šećera ima na tržištu u apsolutno dovoljnim količinama i da je snabdevanje potpuno stabilno. Najavljuju pojačanu kontrolu inspekcije kako bi se sprečile zloupotrebe ili preprodaje pakovanja šećera od kilogram po cenama višim od Vladine uredbe.

Stanić: Ne može se dugo držati ograničenje cena

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za RTS da inspekcija može da reši problem i da kada postoji uredba o ograničenju cena, svakako ne bi trebalo da se krši i da se prodaje šećer po višoj ceni.

„S druge strane, očigledno vidimo da je problem u nabavci, od proizvođača do maloprodajnih objekata. Ne bih ulazio u to koje su nadležnosti tržišne ispekcije, ali svakako i da se vidi da li možda postoje i mesta gde se nestašice veštački prave“, navodi Stanić.

Ističe da tržišni mehanizam slobodno funkcioniše i da je praksa, ne samo u Srbiji, potvrdila da kada postoje ograničenja cena određenih proizvoda, dolazi do njihovog deficita u maloprodaji.

„Kada imate relativno dugo ograničenje cene, a kod nas je tako još od novembra prošle godine, imate situaciju da dolazi od deficita jer je ekonomija relativno racionalna i traži prostor kako da zaobiđe ograničenja. Ne može se dugo držati ograničenje. Srednje rešenje je povremeno ograničiti cene na višem nivou, kao što se primenjuje za gorivo“, objašnjava Stanić.

Ističe da, kada su u pitanju brašno i ulje, ne postoji opasnost da se desi isto jer je proizvodnja šećera iz šećerne repe značajno kompleksnija i kao takva pod većim negativnim uticajem svih dešavanja na međunarodnom tržištu, pre svega povećanja cene energenata.

„Činjenica da inflacija postoji, ne može se očekivati pad cena“

Stanić kaže da i snabdevanje iz robnih rezervi može da bude rešenje, ali samo kratkoročno.

„Činjenica je da inflacija postoji i ne može se očekivati da cene padaju. Takva je slična inflacija i u zapadnoj Evropi i Americi. Moguće je ograničavati cenu na višem nivou. Moguća je i intervencija iz robnih rezervi, međutim, ne možete intervenciju dugo sprovoditi jer ne znate šta će se desiti i kakva će biti godina“, navodi Stanić.

Ističe da može da se koristi i podrška iz budžeta proizvođačima kroz subvencije i premije.

„Ne može doći do nestašice šećera zato što smo mi izvoznik šećera i imamo ga u dovoljnim količinama, ali je činjenica da mora doći do rasta cene, bar za nivo inflacije, a verovatno i više – nekih 20 procenata. Država svakako ima sredstva da spreči da ne dođe do značajnijeg i eksplozivnog rasta cena osnovnih namirnica“, naglašava Stanić.

RTS