Srednjoškolci podložniji uticaju medija od studenata (VIDEO)
UŽICE – Studenti i srednjoškolci u Užicu su informacije o korona virusu najviše pretraživali na društvenim mrežama i portalima, ali za razliku od studenata adolescenti su skolniji da poruke iz medija usvajaju nekritički. Psihološkinja Dragana Radović smatra da je kod srednjoškolaca važno razvijati kritičko mišljenje i selektiovnost kako bi na pravi način razumeli informacije i razvili medijsku pismenost.
Studenti Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija u Užicu su se u početku epidemije najviše informisali iz nacionalnih medija, ali kažu da su im za detaljnije razumevanje situacije dosta koristili portali i društvene mreže. Najviše su posećivali fejsbuk stranicu Oglasna tabla, slušali Radio Užice i gledali uživo prenos sednice Kriznog štaba u 15 časova.
„Bili smo preokupirani obimom informacija, najviše ih je bilo na internetu, ali one nisu bile proverene. Ja sam se najviše informisala iz nacionalnih medija. Konstantno smo dobijali negativne informacije o tome koliko je novozaraženih i obolelih, ali nismo mogli da nađemo informacije koliko je njih dobilo negativan test i koliko pacijenata je napustilo bolnice“,
„Mislim da mladi nisu bili toliko opterećeni epidmeijeom, koliko im je nedostajalo druženje. Mlađa generacija nije bila uplašena ni zainteresovana da prati informacije o korona virusu“,
„Najviše informacija prikupljamo preko društvenih mreža i portala. S obzirom da niko nije znao šta se dešava televizija se vratila na velika vrata da informiše mlade jer u početku nije bilo dovoljno informacija na društvenim mrežama i njaviše smo verovali Kriznom štabu u 15 časova. Ja se najviše informišem preko društvenih mreža i portala zato što tu imam više informacija nego na televiziji“, rekle su studentkinje ASSZS Užice.
Sredjnoškolci su se takođe najviše informisali preko društvenih mreža i portala, ali su manje vremena provdili istražujući tačnost meidjskog sadržaja. Veliki uticaj na njih imale su javne ličnosti koje su se obaćale javnosti preko društvene mreže Instagram gde su apelovali na odgovorno ponašanje tokom epdimeije.
„Ono što sam proveravala verovala sam tome, edino što me uznemirilo su brojke ljudi koji su umirali od korone. Najviše sam se informisala preko društvenih mreža i nacionalne televizije“,
„Najviše sam se informisala preko nacionalnih medija i društvenih mreža gde sam mogla da vidim koliko ima novozaraženih i gde su javne ličnosti apelovale da držimo distancu i nosimo maske“,
„Informacije su bile dovoljno razumljive za mene. Najviše sam se informisao preko nacionalnih televizija i društvenih mreža gde su javne ličnosti apelovali da nosimo maske i držimo distancu, a oko umrlih i novozaraženih sam se informisao na sajtu covid-19.rs“, rekli su učenici Srednje ekonomske škole u Užicu.
Prema rečima psihološkinje Dragane Radović, doživljaj i prijem informacija kod srednjoškolaca je drugačiji nego kod odraslih odnosno prijemčiviji su na poruke iz medija, naročito kada one dolaze od njihovih omiljenih javnih ličnosti (pevača, glumaca, sportista) sa kojima se identifikuju.
„Na samom početku pandemije bio je prisutan šok za nas odrasle, srednjoškolce i studente. S obzirom na srednjoškolski uzrast njihova obrada informacija i doživljaj je drugačiji nego kod odraslih i studenata. U početku smo svi bili nseselektivni za te informacije, a posle smo počeli da pravimo izbor koje su informacije verodostojne. Ja sam đacima preporučivala da prave selekciju i biraju informacije kako bi to bombardovanje, naročito neprijatnim informacijama, bilo dozirano“, rekla je Radović dodajući da je kod studenata više razvijeno kritičko mišljanje u odnosu na adolscente za koje se medijske poruke lakše i brže lepe.
Profesorka Ekonomske škole Užice, Ljiljana Maksimović Rubežanović, smatra da mediji nisu bili dovoljno obazrivi prema psihičkom stanju publike, a naročito srednjoškolaca.
„Oni su deca iako nisu svesni toga jer misle da su odrasli. Mislim da su bili prilično uplašeni jer su informacije plasirane na pogrešan način. Ako svaki dan slušate o broju mrtvih, obolelih ili ljudi na respiratorima, bez obzira da li su ti podaci tačni ili ne, to stvara negativnu energiju koja opterećuje ne samo decu nego i odrasle. Ja sam pokušavala da to ne slušam i ne čitam i pratila sajtove koji su mi davali prave informacije, ali oni nisu to mogli da izbegnu i to je uticalo na njihovu psihu“, kaže Maksimović Rubežanović.
Radović naglašava da mediji nose veliku odgovornost u kreiranju slike stvarnosti i da primaoci poruka moraju biti rezervisani.
„Senzacionalizam u novinarstvu je odavno prisutan jer bombastičnost informacija privlači pažnju i motiviše ljude da vide o čemu se radi. Mediji su vrlo odgovorni za to čemu ćemo biti izloženi, kao i način kako će to biti predstavljeno. Ne znam da li su mediji toga svesni i koliko tu svest koriste na pravi način i koliko umeju da je zloupotrebe“, zaključuje Radović.
