Opštine iz još tri okruga uključene u projekat „Od šuma za šume“ (VIDEO)
UŽICE – U projekat „Od šuma za šume“, koji je pokrenulo Udruženje vlasnika privatnih šuma Bor iz Užica, uključile su se i opštine iz još tri okruga u Srbiji. Među njima su Beočin, Bač i Titel iz Južnobačkog, Pirot iz Pirotskog i Surdulica i Vladičin Han iz Pčinjskog okruga.
Pokretač projekta, Udruženje vlasnika privatnih šuma Bor iz Užica, smatra da je uspelo u tome da opštine Zlatiborskog okruga usmeri ka namenskom trošenju sredstava dobijenih od taksi za posečeno drveće, tj. za akcije poput pošumljavanja, zaštite od požara ili izgradnje šumskih puteva. Cilj im je da naučeno podele i sa još nekim opštinama gde postoje značajne površine pod šumom.
„Očigledno je da su udruženja vlasnika privatnih šuma zapravo i pokrenula ovu stvar sa mrtve tačke. Komunalna i javna preduzeća za gazdovanje šumama imaju sredstva dostupna iz republičkog fonda i njima nije ni neki interes da se obraćaju lokalnim samoupravama. Dakle, oni koji su imali interes od fonda koji dospeva u lokalne samouprave jesu zapravo vlasnici privatnih šuma, koji su to i učinili“, kaže Đorđe Marić, menadžer projekta.
Prihodi ostvareni od taksi za posečeno drvo u meri od 70 odsto odlaze u republički odn. pokrajinski, a 30 odsto u lokalni budžet. Jedan od vidova korišćenja sredstava od strane lokalne samouprave je i ulaganje u održavanje napravljenih šumskih puteva, jer praksa pokazuje da posle dve godine, koliko se za njihovo održavanje stara Uprava za šume, oni uglavnom bivaju zapušteni.
„Istovremeno, to je u stvari deo mreže atarskih puteva, koji su kao nekategorisani putevi u nadležnosti lokalnih samouprava. Mi apelujemo na lokalne samouprave da deo ovih sredstava upotrebe za održavanje tih puteva. Dve godine je garantni rok u kojem je pokriveno održavanje puta, nakon što smo ga mi isfinasirali. Ali, nakon toga putevi naravno propadaju i potrebno je ulagati“, kaže Ljiljana Sovilj iz Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Pirot je jedan od novih učesnika u ovom projektu, a kao glavnu dobit koju očekuju za naredni period je unapređenje turističkog potencijala Stare planine upravo kroz namensko ulaganje sredstava iz fonda za šume.
„Postavljanje turističkih tabli, uređenje trim staza i sigurno još dosta nekih stvari koje će nam biti korisne a koje ćemo sigurno realizovati. Pirot je prepoznat kao grad sa dobrom praksom, koji je realizovao dosta projekata pošumljavanja što preko ministarstva, što preko samofinansiranja ili sufinansiranja u projektima“, kaže Ana Petrović, savetnica na poslovima zaštite životne sredine u Pirotu.
Pčinjski okrug znatno je šumovitiji od Zlatiborskog, ali ostvaruje znatno manje prihode od seče šuma. Osnovni razlog je to što su takse za četinarsko drveće mnogo više, jer se ono smatra kvalitetnijim za industrijsku obradu. Ipak u opštinama ovog okruga koje su se uključile u projekat, a to su Surdulica i Vladičin Han, veruju da bi namensko trošenje sredstava iz fonda za šume na lokalnom nivou moglo doprineti razvoju turizma ovog kraja.
„Imamo Vlasinsko jezero, naš turistički potencijal, tako da bismo mogli da uradimo i neke staze i promovišemo taj deo naše opštine. Blizu 877 hektara je površina pod šumom, tako da smo mi izradili osnovu gazdovanja i poslali ministarstvu, ali imamo nekoliko primedaba. Pre svega je to zapošljavanje stručnog lica, tehničara, inženjera šumarske struke, kako bismo tu šifru delatnosti prilagodili i dali našem JKP Vodovod da gazduje tom šumom“, kaže Miloš Radojičić, zamenik predsednice opstine Surdulica
Privatne šume su u simboličnoj meri prisutne u Vojvodini, tako da je u pokrajini neophodna alternativa udruživanju šumovlasnika. Beočin je opština koja ima izrađen program namenskog trošenja sredstava od taksi za šume. Veći deo ovog mesta gravitira ka Nacionalnom parku Fruška Gora, tako da imaju značajnu površinu pod šumom, ali dodatno pošumljavanje vide kao jednu od mogućnosti.
„Po meni bi trebalo da se ceo fond razdvoji na par faza. Da se jedan deo pošumljava, a takođe i da se dosta ulaže u obnovu šumskih puteva kao i za protivpožarnu zaštitu“, smatra Vesna Popović, rukovodilac Odeljenja za urbanizam i životnu sredinu u Beočinu.
Program namenskog korišćenja sredstava izradila je i opština Bač , ali smatraju da je neophodno dodatno ga unaprediti, kako bi se prihodi od seče šuma koristili na pravi način.
„Mnogo smo zainteresovani za neke nove vidove, a to su neka igrališta za sportsko rekreativne centre i komunalno opremanje, s obzirom na to da šuma imamo dovoljno, ali svakako njihovo uređenje i održavanje jeste pitanje na kojem trebamo da radimo“, kaže Jelena Kovačević, rukovodilac Odeljenja za privredu i poljoprivredu u Baču.
Jedan od glavnih ciljeva projekta je upoznati lokalne samouprave sa načinom namenskog trošenja sredstava iz fonda za šume, koji je definisan Zakonom o šumama. Opštine i gradovi u obavezi su da najkasnije svakog 31. marta Upravi za šume dostave izveštaj za prethodnu godinu o iznosu prihoda od seče šuma, kao i o tome u kolikoj meri i na koji način se ta sredstva troše, a sve ovo podložno je kontroli Državne revizorske institucije.
