Nacionalni savet za kulturu o osnivanju Muzeja ćirilice u Rači
BEOGRAD – Na sednici Nacionalnog saveta za kulturu koja je održana u Beogradu predstvaljena je ideja da se Muzej ćirilice u Rači osnuje kao državna institucija. Pred ovim telom koje čini ugledni stručnjaci koji su već dali doprinos našoj i svetskoj kulturi u brojnim oblastima obrazlagan je ovaj predlog.
Predlog je obrazložio član Saveta i direktor regionalnog Istorijskog arhiva Užice Željko Marković i predstavnici opštine Bajina Bašta Siniša Spasojević i Miloš Jelisavčić koji su izneli šta je sve u ovom gradu urađeno na planu zaštite ćirilice, zašto ima dosta razloga da budući muzej posvećen srpskom pismu bude baš u Rači i koji su članovima Saveta predstavili projekat budućeg muzeja.
Nacionalni savet za kulturu je stručno savetodavno telo i uloga mu je stalno osiguravanje stručne podrške u očuvanju, razvoju i širenju kulture. Predsednik Nacionalnog saveta za kulturu je Zoran Vapa, sa liste predloga kandidata koju predlaže Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, a članovi su Željko Marković sa liste predloga kandidata koju predlaže Državni arhiv Srbije, Goran Vasić (Narodni muzej Srbije), dr Vladimir Pištalo (Narodna biblioteka Srbije), Nebojša Kundačina (Narodno pozorište u Beogradu), dr Nevena Daković (Jugoslovenska kinoteka), akademik Ivan Jevtić (SANU), akademik Zlata Bojović (SANU), dr Isidora Bjelaković (Matica srpska), Andraš Urban i dr Suzana Kujundžić Ostojić s liste nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Željko Marković direktor regionalnog Arhiva u Užicu bio je inicijator da Nacionalni savet predloži da planirani muzej u Rači bude državna institucija imajući u vidu značaj onoga čime će se baviti i potrebu obezbeđivanja kontinurianog rada jedne ovakve institucije.
On je je na sednici Saveta izneo najvažnije razloge za to, a Savetu su se obratili i Siniša Spasojević predstavnik opštine Bajina Bašta u timu Nacionalnog saveta za izradu predloga o formiranju muzeja i Miloš Jelisavčić, opštinski urbanista i koordinator na projektu izgradnje muzeja.
Oni su detaljno izneli sve aktivnosti koje od 2019. godine sprovodi opština Bajina Bašta na zaštiti i negovanju ćirilice i predstavili građevinski projekat Muzeja ćirilice koji je nedavno završen i za koji je dobijena građevinska dozvola.
Pored izuzetno pohvalnih reči od članova Saveta za sve što je već urađeno u Bajinoj Bašti akademik Zlata Bojović iz Srpske akademije nauka i umetnosti – Odeljenje jezika i književnosti je veoma nadahnuto govorila o značaju Račanske prepisivačke škole za opstanak naše pismenosti i brojnih dela koja su sačuvana u prepisu monaha Račana.
Dr Isidora Bjelaković iz Matice Srpske je podržala sve ono što se radi na očuvanju ćirilice u Bajinoj Bašti i predložila da ta ustanova sa opštinom Bajina Bašta potpiše ugovor o saradnji. Isto je predložio i direktor Narodne bibiloteke Srbije dr Vladimir Pištalo navodeći da će i ova ustanova svojim kapacitetima pomoći da se u Bajinoj Bašti formira Muzej ćirilice.
Predstavnici opštine Bajina Bašta su prihvatili predloge ovih nacionalnih kulturnih institucija koje mnogo mogu doprineti da Muzej ćirilice zaživi u punom kapacitetu.
Izvor: Drina info/ZooMUE
