Borba sa smećem na Limu
BRODAREVO-Na obali Lima, kraj manastira Kumanica, na granici Srbije i Crne Gore, okupili su se ekološki aktivisti iz dve države da simbolično započnu čišćenje reke i pokrenu inicijativu za uklanjanje deponija sa njenih obala. Ekolozi kažu da devedeset posto smeća u Lim stiže sa crnogorske teritorije i da s rešavanjem problema treba krenuti odatle.
I na obale i u vodu. Posle svakog porasta nivoa reke Lim u međugranično područje stižu nove gomile smeća, koje povremeno čiste
„Nama nije reka Lim problem, nama su obale Lima problem. Lim je divlja, plahovita reka i posle svake poplave, svakog povećanja vodostaja, kada se povuče ostaje masa kesa, masa tekstila“, kaže Dragoljub Simović iz PS kluba „Kolovrat“.
„Vi kada pogledate i celom dužinom Lima, Drine imate niz deponija koje se nalaze na pedesetak metara od samih reka. Crvena dugmad su upaljena i mi treba da stavimo prst na čelo da se zapitamo, šta mi to radimo“, navodi Miroslav Mijatović iz Podrinjskog antikorupcijskog tima.
Najveći problem u delu na samoj granici je privremena bjelopoljska deponija u brdu iznad Lima, na klizištu iznad međudržavnog puta. Ekolozi upozoravaju da je to problem koji se mora odmah rešiti.
„Nije samo stvar otpada i tog pritiska koji otpad sam vrši na samo tlo i na to što postoji mogućnost da se uruši međudržavni put već i ocedne vode koje predstavljaju ogroman problem“, objašnjava Nataša Milivojević iz Ekološkog udruženja Rzav.
„Da konačno reše taj problem, da zatvore tu deponiju jer i prema svim evropskim i drugim konvencijama deponije ili bilo kakva odlagališta ne mogu se nalaziti na granici između dve države“, kaže Almir Mekić iz NVO „Euromost“ iz Crne Gore.
Na svom putu dugom oko 220 kilometara reka Lim povezuje tri države. Vole je splavari i zaljubljenici. Bilo je više dogovora da postane čista, ali mnogo konkretnih rezultata još nema. Za početak da se formira regionalna sanitarna deponija na severu Crne Gore uz stalno podsticanje ekološke svesti.
RTS
