Emocionalna pismenost najbolji odgovor na novu normalnost (VIDEO)

UŽICE – Emocionalna pismenost i rad na psihološkom imunitetu ključni su faktori za prevazilaženje svih kriza, pa tako i ove tokom epidmije korona virusa, smatra psiholog Prve osnovne škole u Užicu Radica Blagojević Radovanović. Osnovci su jedna od najosetljivijih grupa primalaca medijskih poruka pa je svakodnevni rad sa njima neophodan kako bi se informacije na pravilan način tumačile.

Mirjana Đurić iz Užica je majka dvoje osnovaca koji su učenici Prve osnove škole kralja Petra Drugog u Užicu. Kaže da je na početku epidemije korona virusa više pažnje posvetila mlađoj ćerki Anji koja je tada bila drugi razred, dok starijem sinu, koji je bio peti razred, nije bilo potrebno dodatno objašnjaviti novonastalu situaciju.

„Ona se uplašila jer je čula da je umro otac jednoj devojčici. Kada se prehladila mi smo morali da je smirimo i objasnimo da to nije korona nego obična prehlada. Ona je išla u školu ovaj sad period i dosta je bilo lakše jer je bila u kontaktu sa učiteljicom. Stariji sin je završio šesti razred i bilo je teško jer nije dovoljno samostalan i morala sam sve da pratim pored mog posla. Naši nastavnici su izlazili u susret deci, pravili su doipusnke časove i onlajn, ali najviše je do dece“, kaže Đurić dodajući da je u medijima bilo previše informacija o koroni koje su u jednom trenutku dovele do konfuzije kod mnogih.

Prvih nekoliko nedelja epidemije korona virusa Anja je provela u strahu i kaže da joj je najviše nedostajalo druženje sa vršnjacima u školi.

„Ja sam se tada uplašila i nisam izlazila iz kuće. Moji drugari i ja se na raspustu družimo u Viber grupi i tako smo se viđali preko kamere“, rekla je Anja.

Tekstovi poput Kako razgovarati sa decom o korona virusu i Zašto nam izolacija teško pada, u psihološkom kutku na sajtu Prve osnovne škole, pokazali su se veoma korisnim za roditelje čime je onlajna informasinje pokazalo dobru stranu. Ipak, školski psiholog Radica Blagojević Radovanović, smatra da su mediji morali biti obrazriviji, naročito prema osetljovoj grupi primalaca poruka kao što su deca.

„Mislim da je trebalo uključiti ljude iz struke, sociologe i psihologe, koji bi dali bolje instrukcije kako da se radi sa decom. Postojao je taj problem neizvesnosti, a informisanost od strane medija je bila problematična, dobijale su se oprečne informaicje“, kaže Blagojević Radovanović.

Posledice „nove normalnosti“ u vreme pandemije će se tek videti, smatra psiholog Prve osnovne škole, a neki izazovi će se tek pojaviti kada svi razredi krenu u školu. Primećeno je povećanje anksioznosti zbog čega je bilo potrebno raditi na promeni svesti i kod roditeljia i kod dece, a najviše na razvijanju emocionalne pismenosti.

„Ja sam koristila tehnike iz moje psihoterapije i mogu reći da su deca dobro reagovala. Sa malom decom je teže raditi jer ne shvataju smisao svega toga, ali postoje tehnike da im približimo te tehnike. Cilj je da se deca nauče kako da se nose sa problemima, da probleme gledaju kao izazove i kako da ih rešavaju. Kada ih tome učimo onda će oni biti emotivno stabilniji ljudi. Jako je bitna emocionalna pismenost ono što nedostaje nama Balkancima“, zaključuje Blagojević Radovanović.

Kao jedan od pozitivnih primera ona navodi Kanadu gde su radili na psihološkom imunitetu. U njihovim kriznim štabovima ulestvovali su psiholozi što je dovelo do pozitivnih rezultata u ponašanju dece i odraslih.