Mirčeta Vujičić drvoseča među glumcima (VIDEO)
NOVA VAROŠ – Mirčeta Vujičić jedini je glumac među drvosečama i jedini drvoseča među glumcima. Pred filmske kamere prvi put je stao 1968. godine sasvim slučajno. Te godine u njegovom selu Pravoševa na Zlataru sniman je film „Nizvodno od sunca“, a on je zamenio bolesnog glumca.
Tako je počeo njegov filmski put, uloge su se nizale, a rame uz rame stajao je sa najvećim glumcima – Milenom Dravić, ali i Ričardom Bartonom.
Da te davne 1968. godine Mirčeta slučajno nije zamenio bolesnog glumca nikada ne bi osetio čari fillmskog platna i kamere. Imao je 30 godina kada mu je scenaristkinja Staša Borisavljevića ponudila ulogu.
„Ja sam to prihvatio i snimio i to mi je baš leglo“, priseća se ovaj vremešni gorštak svoje prve filmske uloge.
Njegov filmski debi naišao je na dobre kritike. Bekim Fehmiu bio je neko sa kim su ga poredili kaže Mirčeta koji tada nije ni znao ko je to. Poziv za novo snimanje stigao je od Puriše Đorđevića za film Kros kontri, u kojem mu je partnerka bila Milena Dravić.
„Milena je meni mnogo pomagala, davala savete šta i kako treba jer sam ja bio naturščik koji ništa nije znao o kinematografiji, ali je ona meni pomagala da ja to ispoštujem i budem u prvom planu i uvek sam bio“, priča Mirčeta koji ističe da mu je mnogo žao što nije mogao da ode na njenu sahranu.
Nizali su se filmovi i uloge – „Biciklisti“, “Miris poljskog cveća“, „Bombaši“, „Klavir štimer“, „Smrt paora Đurice“. U filmu „Sutjeska“, u ime proletera lično je predao raport sjajnom Ričardu Bartonu, koji je igrao Tita, ali nije stekao dobar utisak o njemu.
„On za mene nije neki umjetnik, za mene je Ljuba Tadić kad je bio trezan bio bolji glumac“, otkriva svoje utiske o velikim glumcima.
Pet godina je stajao pred filmskim kamerama i iskusio glumački zanat. Publici se poklanjao na festivalima u Puli i Nišu i živeo kao u bajci. Nudili su mu tada poznati režiseri da usavrši glumačko umeće ali nije hteo.
„Hvala vama, ali ja da sad učim pod stare dane neću, a i ne zanima me ovaj posao“, odbio je ponudu da uđe u svet velikana srpskog glumišta.
Puriša Đorđević ga je vodio na mnoge festivale jer je bio, kako mu je rekao upečatljiva faca.
„Nisam se nikad trudio da budem upečatljiv čovek, glumac, i znao sam da do toga neće doći kao prvo jer sam bio nepismen“, objašnjava Mirčeta.
Godine 1973. nakon 11 igranih filmova, odlučio da sve prekine i vrati se u zavičaj.
„Tako sam ja samovoljno napustio film, otišao i ne kajem se nikada“, kaže Mirčeta.
Stigle su ga godine, operisao je kukove, a i vid ga više ne služi ko pre. Na filmske dane danas ga podseća nekoliko crno-belih fotografija koje čuvaju unuke u Sloveniji. Penzionerske dane sa suprugom Slavenkom, osamdesetčetvorogodišnji Mirčeta provodi u rodnoj Pravoševi i Kokinom brodu.
„Tu sam rođen, tu sam odrasto, tu sam se zadojio, tu ću i da umrem“, kroz osmeh priča ova starina sa padina Zlatara.
Sticajem okolnosti glumac i miljenik žena, a u duši drvoseča – to je bio i ostao gorštak sa Zlatara Mirčeta Vujičić sa 11 filmskih uloga.
