U planu pet novih aerodroma u Srbiji do 2025

BEOGRAD – Srbija bi do 2025. godine trebalo da ima najmanje pet novih aerodroma i da vazdušnim lukama premreži celu teritoriju zemlje. Ni jedan od ovih projekata nema ekonomsku isplativost, ali treba da doprinese razvoju privrede, najviše turizma, a s druge strane je i podrška razvoju vazduhoplovstva.

Naša zemlja ima više od 30 malih aerodroma kojima u poslednje tri godine pokušava da upravlja iz jednog centra, preduzeća „Aerodromi Srbije“.

Trenutno je u toku pripajanje aerodroma „Rosulje“ kod Kruševca i aerodroma „Ponikve“ kod Užica ovom preduzeću.

Pošto je postojeći aerodrom u Kruševcu gotovo „pojela“ industrijska zona , grad je 2017. godine krenuo u izgradnju novog, nadomak sela Parunovac, kupio zemljište, uredio ga, a zatim su posao preuzeli „Aerodromi Srbije“. Trenutno grade hangar za smeštaj sportskih vazduhoplova, platformu i rulne staze.

„U planu je izgradnja poletno – sletne staze duge 820 metara, sa mogućnošću da se kasnije, ako bude potrebe, produži i proširi. Cilj je da ta pista bude od veštačkog zastora, asfalta, a u ovom trenutku služi za domaći saobraćaj i razvoj sportskog vazduhoplovstva“, kaže za Sputnjik direktor „Aerodroma Srbije“ Mihajlo Zdravković.

Zapadna Srbija, već dugo čeka otvaranje aerodroma „Ponikve“, jer je komercijalni rad nekada vojnog aerodroma šansa je za razvoj turizma, ali i drugih grana privrede ovog kraja. Međutim, još traje definisanje strateške pozicije aerodroma, zbog blizine postojećeg međunarodnog aerodroma „Morava“ i izgradnje auto-puta koji će Užice povezati sa Čačkom, odnosno Kraljevom, kaže Zdravković.

„Još razmišljamo da li je potrebno na tako maloj distanci imati dva aerodroma takve veličine ili je bolje iskoristiti kompleks aerodroma Ponikve u neke druge svrhe. Pre svega turističke, jer ukupan kompleks ima više od 500 hektara i izuzetno je pogodan za razvoj turističke infrastrukture, ali bi mogao da ima i jedan manji aerodrom“, kaže Zdravković.

Ubrzana izgradnja sportskog aerodroma u toku je i u Pranjanima, gde su pre 76 godina sleteli saveznički avioni kojima je evakuisano više od 500 američkih pilota. U spomen na slavnu „Misiju Hilijard“ aerodrom će imati i memorijalni kompleks, turističku atrakciju gotovo uz samu pistu.

I na drugoj strani Srbije željno se očekuje aerodrom koji bi uticao na razvoj turizma cele regije, aerodrom „Srebrno jezero“. Opština Veliko Gradište je prenela na državu preko 7 hektara zemljišta, koje je sada u vlasništvu „Aerodroma Srbije“.

„Sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture radimo planski dokument za to područje. Očekujemo da u naredna dva ili tri meseca bude gotov, kako bi smo mogli da nastavimo izgradnju, cilj je da se dođe do travnate piste „Srebrnog jezera“ dugačke hiljadu metara“, objašnjava prvi čovek „Aerodroma Srbije“.

Profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović pozdravlja centralizovano upravljanje malim aerodromima. On objašnjava da je ulaganje u ovu infrastrukturu rešenje za hiljade ljudi iz dijaspore, koji više neće morati da se satima ili danima voze do kuće, ali je pre svega inicijalni faktor za razvoj privrede, posebno turizma.

„Jedan od boljih primera je aerodrom koji se i dalje vrlo malo koristi, „Morava“ kod Kraljeva. Tu imamo jako dobru poziciju, s jedne strane je u podnožju Goča, a sa druge u podnožju naše velike planine Kopaonika. Ali tu je dodatni problem, put od aerodroma do Kopaonika je jako loš. Slaba nam vajda od aerodroma, ako nemamo dobru putnu povezanost sa glavnim turističkim centrom kome je taj aerodrom i namenjen“, kaže on.
Aćimović dodaje da je sličan i odnos između Niša i Stare planine koja bi aerodromom mogla da privuče turiste, ali i tu je problematičan put, posebno od Knjaževca do Stare planine. Generalno podržavam ulaganje u svaku vrstu infrastrukture, a saobraćajna je osnovna, kaže profesor Aćimović.

„Pretpostavljam da je napravljen plan, da se ne gradi i ne obnavlja nasumično, već svaki aerodrom ima i svoj tržišni cilj. Negde je to privlačenje dijaspore, negde klasičan zimski, negde druga vrsta turizma, ali i drugi poslovni razlozi. Međutim, tako smo se iz poslovnih razloga obavezali da ćemo izgraditi auto put od Batočine do Kragujevca, nažalost, to još nismo uradili do kraja, a obećali smo Fijatu još 2008. godine“, primećuje naš sagovornik sa Ekonomskog fakulteta.

Prvi čovek „Aerodroma Srbije“ kaže da plan postoji, ali da ni jedan od ovih aerodroma nema ekonomsku isplativost. „Konstantin Veliki“, koji je najveći u sistemu, prošle godine imao je 422 hiljade putnika, ali nije bio komercijalno isplativ zbog izuzetno niske taksE.

„Država je to prepoznala i upravo je tu uloga „Aerodroma Srbije“, ona preko nas finansira održavanje infrastrukture, izgradnju novih aerodroma, njihovo održavanje. Ali ako tražimo samo profit, onda ne bi smo imali ni jedan aerodrom, osim „Nikole Tesle“. Ovde je u pitanju druga dimenzija, pre svega ravnomerni regionalni razvoj, postojanje alternativnih aerodroma, širenje mogućnosti ljudima iz različitih delova Srbije da koriste letove jeftinih međunarodnih kompanija“, kaže Zdravković.
On dodaje da Srbija istovremeno mora da podstiče razvoj vazduhoplovstva. Izgradnja aerodroma je i osnov za školovanje mladih pilota koji kasnije mogu da se profilišu kroz dalje obuke, da imaju važno mesto u nacionalnoj avio kompaniji, ali i u vojnom vazduhoplovstvu.

Mreža dobro pokriva centralnu Srbiju, ali postoji i plan za Vojvodinu, pored vršačkog, sa odličnom pilotskom školom, tu je i aerodrom „Ečka“ koji radi i živi zahvaljujući aktivizmu ljudi iz Vršca.

„Imamo i aerodrom u Čeneju koji je takođe aktivan, a tu je i inicijativa da se aerodrom u Somboru pripoji „Aerodromima Srbije“, ali i onaj u Beloj Crkvi. Sve su to aerodromi o kojima se u ovom trenutku razmišlja, međutim, nije realno da ih u jednoj godini sve stavimo u funkciju“, zaključuje Zdravković.

Izvor: Sputnjik