Samo 8 odsto građana zna o čemu će se izjašnjavati na referendumu

BEOGRAD-Zašto je nezavisno pravosuđe važno za zaštitu ljudskih prava, kako će ishod referenduma uticati na to i da li je građanima važno da znaju kako funkcioniše pravosuđe? To su samo neke od tema društvenog dijaloga u susret referendumu o promeni Ustava, 16. januara. Prvi od tri takva susreta održan je u Beogradu, nastaviće se posle Nove godine u Novom Sadu i u Kragujevcu.

Samo osam odsto građana razume ili je informisano o čemu će se izjašnjavati na referendumu 16. januara. Ne treba zaboraviti ni nizak stepen poverenja građana u pravosuđe, koje se taložilo decenijama, upozorava struka.

„Srbija nažalost i to je naša procena, nema neku detaljnu istoriju dijaloga o ustavnim promenama. Premalo smo volje, znanja, vremena i energije ulagali u to da javnost ima pravo da zna kako će ustavi, koje oni iz budžeta plaćeni da ustave donesu, imati ishod i posledicu po njihove života. Naši dijalozi su prvi korak u tom smeru“, kaže Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava.

Sama reforma Ustava, kaže struka, neće ni povećati ni ograničiti ljudska prava. Ali ako se promene ne dogode u pravosuđu, onda ona ostaju samo slovo na papiru.

Glasanje kutija
Foto: ZooMUE

„To znači da je potrebno osloboditi pravosuđe političkih uticaja. Ovo je važno, jer pravosuđe podložno političkim uticajima ne može da bude nepristrasno, a nepristrasnost je osnovni preduslov fer postupka“, kaže dr Svetlana Nenadić iz Državnog veća tužilaca.

Vladimir Vinš iz Ministarstva pravde reko je da se vladavina prava ostvaruje i kroz veću nezavisnost sudske vlasti, što se kroz ove ustavne amandmane definitivno i postiže, imajući u vidu da se uticaj političkih grana vlasti na sudsku sada eliminiše.

„Više neće niti predstavnik izvršne niti predstavnik zakonodavne vlasti učestvovati u izboru sudija, već će to činiti telo sastavljeno od stručnjaka“, ističe Vinš.

Ima i mišljenja da se time ipak neće obezbediti nezavisnost. Od 11 članova Vrhovnog saveta sudstva, Skupština bira četiri istaknuta pravnika, koji će teško zaštititi sudstvo od političkog uticaja.

„Ako pretpostavimo da će na ova mesta biti izabrana četiri istaknuta pravnika savršenih moralnih i intelektualnih kvaliteta i besprekornog obrazovanja i pravničkog znanja – oni mogu eventualno da svoje izdvojeno mišljenje objave na sajtu Visokog savet sudstva kao saopštenje, pa ko pročita, pročitaće. Preko toga mogu sva četvrorica da odu u Pionirski park i da otpočnu štrajk glađu i tu se završava sva njihova moć da zaštite sud od nedozvoljenog uticaja“, kaže Branislav Manić iz Advokatske komore Beograda.

foto.zoomue

Problemi u pravosuđu posledica su i dugogodišnjeg urušavanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva. Podsećaju da je urušavanje kulminiralo reizborom sudija i tužilaca 2009. godine, kada je oko 800 sudija i oko 200 tužilaca izbačeno bez obrazloženja i prava na pravni lek.

„Ako se na predstojećem referendumu građani opredele da podrže ustavne promene, to ne znači da ćemo se 17. januara probuditi u zemlji u kojoj je stanje idealno i u kojoj cveta vladavina prava. Usvajanje promena je nužan, ali ne i dovoljan uslov ka funkcionalnom pravosuđu i ostvarenju vladavine prava“, kaže Nada Đorđević iz Društva sudija Srbije.

Vladavina prava kroz reformu pravosuđa, efikasnija borba protiv korupcije, pristup pravdi i pravičnosti za sve, zahtev je i EU.

„Naravno da je to važno zbog evropskih integracija, ali je presudan deo taj što građani unazad najmanje deceniju i više očekuju nezavisnije pravosuđe, efikasniju borbu protiv korupcije“, rekla je Jadranka Joksimović, ministarka za evrointegracije.

Dijalog o ustavnim promenama nastavlja se posle Nove godine, 5. januara u Novom Sadu i 12. u Kragujevcu.
RTS

You may also like...

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.