Pesme kao lek (VIDEO)
UŽICE – Osmeh, sreća, ljubav, je sve ono što opisuje pesnikinju Olgu Živadinović iz Užica koja preko 25 godina piše poeziju, a nikada nijednu pesmu nije objavila. Inspiraciju pronalazi svuda oko sebe u različitim ljudima i događajima, ali najveća inspiracija joj je unuka Maša.
Baba Ola kako je njeni prijatelji, rodbina i deca zovu je pre svega žena velikog srca koja je u različitim životnim situacijama ostala dosledna sebi i svojoj dobroti. Pored različitih hobija koje ima, najveći joj je pisanje poezije.
“ Prvu pesmu napisala sam 1995. godine tada sam imala jedan preokret u životu. Poeziju sam jako volela, i na kraju je to isplivalo iz meni“ , kaže pesnikinja Olga Živadinović.
U proteklih 12 godina je pobedila dva karcinoma . U najtežim danima papir joj je bio najbolji prijatelj.
„Pisanje mi je tada bilo najlepši lek. Volim da se družim sa papirom, da prenosim osećanja. Imam puno drugova i drugarica, ali papir mi je največi drug u pojedinim momentima“ dodala je Olga.
Kako kaže Olga pored pesama njen najveći lek je unuka Maša, koja je talenat za pisanje nasledila od svoje majke i bake. Maša ne piše pesme, ali piše sastave pa je na brojnim takmičenjima osvajala prva mesta. Pored pisanja svira i klavir.
„Ona je jedna jako fina i dobra žena, u svojim pesmama izražava mnogo emocija i ljubavi. Dosta pesama koje sivram posvećujem baki Oli. Ona me uvek sluša, kaže mi ako nešto nije dobro i ja to odmah ispravim“, rekla je Olgina unuka Maša.
Od prve pesme do danas ova baka napisala je preko 300 pesama, nikada nijednu nije objavila, jer smatra da je to njena intima. Kako kaže Olga nakon njene smrti deca neka odluče da li će ih objaviti.Ima mnogo pesama koje su joj drage, ali najdraža joj je pesma o ocu koji je preminuo pre mnogo godina.
„Beše moj tata pošteni ratar što zorom zori , njivu da kopa. Žito da žanje, travu da kosi, često po Suncu ili po rosi. Godine su mngo prošle , već odavno oca nema, sad livadu drugi kose, kosačicom bez problema“, deo jedne od Olginih pesama.
