Na selu mora da se radi (VIDEO)
UZIĆI – Na pola puta između Užica i Požege, u Uzićima, živi porodica Čubraković.
Iz zlatiborskog sela Ljubiš, Čubrakovići su se doselili u Uziće, selo, koje nije daleko od grada. Kažu, tu su “zakućili” i tu žive već 60 godina. Da bi se imalo, mora dosta i da se radi.
“Bilo je nakako drugačije sa tim parama. Ako uzmete dinar, možete nešto da uradite. Sad nije tako.Ima para, ali te pare nekako teško se usklade sa onim što se uradi“, priča Mališa Čubraković.
Život na selu nije ni malo lak, ali na sve to su se navikli Milica i Mališa. Deca su im ipak velika podrška.
“Imamo dobru decu, unučad, ćerku i zetove. Imamo i praunuku. Oženili se unuci. Dolaze sedmično, nekad kad treba i svaki dan”, kaže Milica.
Kišni dan u Uzićima, uobičajen je za ovu porodicu. Stigla je i cisterna za otkup mleka. Redovne obaveze obavljaju se kao i svakog drugog dana.
“Bavimo svim seoskim stvarima. Imamo krave. Nekad sam nosila sir i kajmak u Užice na pijac da prodajem, sada predajem mleko”.
“Imamo sa šumom i zemljom sedam hektara. I pod šljivom je dosta. Ove godine je rodilo i bilo je 70 lampeka džibre”.
U selima je sve manje ljudi, ali se čini, da u ovom selu i nije baš tako.
”Ima komšija, tu su Jankovići, Ristovići, Andrići, ima ih i u Radovcima. I nema mnogo starijih”, kaže Mališa.
“Sa svima smo dobro, svi nas cene, poštuju. Mi smo radni o sve smo radom stekli”, poručuje Milica.
Radom su stekli mnogo, čitavo imanje koje su kupili, izgradili dve kuće u Sevojnu, ali od svega što su stekli, najvažnija su deca, unuci i praunka.
