Gusle iz Bukovika (VIDEO)
BUKOVIK, NOVA VAROŠ – Gusle su danas pomalo zaboravljen instrument. Vezuju se uglavnom za prela i posela, dok neki mlađi nikada nisu ni čuli za njih. Ipak, tamo negde u planinskim visovima zapadne Srbije jedan samouki drvodelja vešto rezbari drvo i čini da gusle, drevni srpski instrument, ne padnu u zaborav.
Tamo gde beloglavi sup čuva nebo iznad uvačkih stena čuje se ovakav zvuk. Odjekuju bukovička brda od pomalo tugaljivog zvuka gusala koji vraća u davna vremena kada je to bila jedina zabava za meštane ovih sela.
„Pokojni otac je imao gusle, znao je da gusla i zabavljao je društvo na selima i prelima“, ovakvu sliku pamti Tomislav Obućina iz Bukovika kod Nove Varoši.
Kada je njegov otac jedine gusle iz kuće poklonio rođaku zavladala je neobična tišina pa je Tomislav rešio da napravi nove.
„Ali ja sam hteo da napravim tobože, malo lepšu izvedbu, po nekoj mojoj viziji mada nisam imao iskustva u tome i u radu, ali uvek mora da bude prvi put“, priča Tomislav i dodaje da su tako nastale prve, druge i sve ostale gusle koje je radio za prijatelje i po porudžbini.
Da bi napravio jedne gusle treba mu desetak dana. O svemu mora da vodi računa – da je drvo suvo, da je koža zategnuta kako treba, ali i da strune budu uredne.
„Drvo se suši na dimu, suši se polako, znači mora da bude suvo tri četiri godine jer je smešno da uložite puno rada i truda, a posle vam gusle ispucaju ako drvo nije suvo“, otkriva tajnu dobrih gusala.
Izveštio se tokom godina Tomislav pa ume da prepozna koji deo drveta daje najlepši zvuk.
„Seče se na četiri metra iznad zemlje i sa južne pozicije kada se uzima to se smatra najakustičnijim drvetom“, kaže Tomislav i dodaje da u njegovom zavičaju ima dosta javora od kojeg se prave najkvalitetnije gusle.
Najčešći likovi na guslama su kosovka devojka, Karađorđe i orao. Kada se lati dleta, brusa i tocila Tomislav moze da izrezbari sve. Kaže ne može da uradi samo ono što neće.
„Radio sam Svetog Đorđa na konju, radio sam Njegoša, dvoglavog orla na pozadini. Radio sam kozju i konjsku glavu“, priča Tomislav.
Nekada je svaka kuća u Srbiji imala gusle. Bez njih se nisu mogla zamisliti posela i sabori. Danas, kaže Tomo, Srbi nisu zaboravili samo gusle.
„Skoro sve ono što je Srbe krasilo i razlikovalo od drugih naroda polako nam pada u zaborav“, sa setom u glasu kaže Tomislav i dodaje da se to odnosi i na nošnju i na zanate i na veru.
Ne ume Tomislav da peva uz gusle, ali se izveštio da isproba svake, jer kaže „kakav bih ja to majstor bio kada ne bih mogao da proverim je li dobro to što sam uradio“. Dok zimuje u vrletima Bukovika pravi preslice, kleše kamen i kao i svaki umetnik stvara.
A kada se skupi društvo uz zlatarski sir i rakiju zagudiće Tomislav uz gusle tek da ga želja mine i vrati u neka lepša i sretnija vremena.
