Građani prezasićeni informacijama o koroni (VIDEO)

ZLATIBORSKI OKRUG – „Previše informacija i zbunjenost“ su glavni utisci građana o medijima tokom epidemije korona virusa. Brojke su brzo zamorile publiku i često su stvarale konfuziju zbog neslaganja sa republičkim nivoom. PR Zavoda za javno zdravlje Užice, Katarina Ristović, kaže da je razlog tome različit period preseka izveštaja za Zlatiborski okrug. Najveći izazov za novinare i predstavnike zdravstvenih ustanova bio je da građanima pruže korisne informacije u pravo vrame što je zahtevalo selekciju i brzo reagovanje.

Posle skoro godinu i po dana epidemije korona virusa deo Užičana je prestao da prati informacije jer kažu da su prezasićeni, a oni koji se i dalje informišu to čine iz nacionalnih medija i lokalnih portala.

„Za nas obične građane nije ništa bilo razumljivo, ja ništa ne razumem o ovome, ne pratim TV i ovo me ne zanima“,

„Treba da budemo informisani. Zašto bismo nešto krili ako je istina?“,

„Previše informacija, više ne pratim ništa“, kažu građani Užica.

Novinarka portala Užička republika pres, Biljana Kuzmanović, kaže da je trebalo nekoliko meseci dok se navikla na nove termine i način izveštavanja sa kojim se prvi put susrela tokom epdimeije. Smatra da su mediji u jednom trenutku izgubili meru u izveštavanju o korona i vurusu i da su građani bili prezasićeni informacijama.

„Mi se nismo svaki dan bavili tim brojkama. Dobijali smo svaki dan informacije iz Zdravstvenog centra i Zavoda za javno zdravlje Užice, ali ne izbacujemo uvek te brojke uvek. Uvideli smo da se čitaoci ne bave tim informacijama i mislim da je njima bilo preko glave ove situacije i da smo bombardovani ovim brojkama. Znam za primer iz Švedske gde su se prva dva meseca mediji bavili ovom sitacijom, a brojke o koroni su bili pred sam kraj informativnih emisija. Mislim da smo mi mediji morali naći neku meru svako za sebe. Mi smo shvatili da takvi podaci ne privlače pažnju naših čitalaca i sporadično objavljujemo te brojke“, rekla je Kuzmanović.

Njen utisak je da su građani dugo bili zbunjeni novonastalom situacijom jer su infromacije bile nedorečene i da je više vremena trebalo posvetiti emisijama koje daju korisne informacije.

„Mislim da građani nisu znali kome od stručnjaka da veruju. Zdravstveni radnici su se, da ne kažem baš izgubili, ali su nedostajali u medijima. Nismo mogli da znamo ko su ljudi kome treba da verujemo. Prateći strane medije, tako je bilo i u svetu ne samo kod nas. Ono što je kod nas nedostajalo od početka su edukativne emisije iz različitih struka. Ja sam se na početku proglašenja pandemije u Srbiji zatekla u Austriji. Tamo su se svako veče na televiziji pojavljivali ljudi od struke pa je bila emisija o uticaju celokupne sitacije na decu školskog uzrasta o čemu su pričali psiholozi, pedijatri, dečiji psihijatri i učitleji. Sagledana je sitacija sa svih strana“, dodaje Kuzmanović.

Najviše konfuzije kod građana i novinara izazivalo je nepoklapanje brojki iz izveštaja Zavoda za javno zdravlje Užice sa republičkim niovom na sednicama Kriznog štaba. Telefoni u ZZJZ Užice usijali su se u prvih nekoliko nedelja od proglašenja vanrednog stanja i bilo je teško izaći u susret tolikom broju građana Zlatiborskog okruga.

„Mi smo imali izveštaj koji smo objavljivali na sonovu podataka kojima smo raspolagali i dešavalo se da se izveštaji nisu poklapali sa republičkim nivoom. Tu se radilo o različitom vremenu preseka, na primer, ako smo mi radili presek do 8 časova, a oni do 12 onda se brojke nisu poklapale. Isto tako postojali su problemi oko broja umrlih koje smo objavljivali prema dobijenim prijavama o smrti od kovida iz zdravstvenih ustanova i te prijave niakda nisu bile u periodu od 24 časa. Mi smo to i naglašavali da su informacije u periodu od 7 do 15 dana što s eopet razlikovalo u odnosu na republički nivo“, rekla je PR ZZJZ Užice Katarina Ristović dodajući da su imali i po 30 propuštenih poziva dok im je zauzeta linija.

Sekundarna efekat epidemije korona virusa bilo je vakcinisanje protiv običnog gripa, naročito stanvoništva starijeg od 65 godina. Čak tri puta više građana je vakcinisano protiv sezonskog gripa prošle godine u odnosu na prethodne. Mnogi su se pitali zašto u izveštajima nema podataka o obolelima od sezonskog gripa, a prema rečima Ristović, tog gripa nije ni bilo upravo zbog povećane higijene i masovnog vakcinisanja protiv sezonskog gripa.

„Možda je trebalo da izađemo sa informacijam da nema vrisua običnog gripa, ali nismo informisali zato što nismo imali potvrđen slučaj infekcije virusom gripa, a samim tim nismo imali ni preminule od tog gripa. To znači da epidemije gripa nije ni bilo zato što se sprovođenje preventivnih mera pokazalo efikasno, nošenje maski, fizička distanca i dezinfekcija. Sa druge strane korona virus je dosta agresicniji. Te mere jesu bile delotovorne, ali nisu bile dovoljne“, zaključuje Ristović.

Ristović naglašava da nikada do sada nisu imali ovakvu situaciju u kojoj svakodnevno informišu javnost i to više puta na dan. Informacije je zahtevalo oko 40 lokalnih i nacionalnih medija, kao i građani, što je zahtevalo brzo prilagođavanje novim okolnostima.