Gongova truba (VIDEO)
VELIKA JEŽEVICA – Kada emocije iz dubine duše postanu zvuk trube – tako ljubitelji trube i danas opisuju Svetozara Lazovića poznatijeg kao Gongo. Njegovu muziku obožavali su širom bivše Jugoslavije, ali i Evrope, a ostao je upamćen po nesvakidašnjem talentu o čemu je pisao Slobodan Jelić u knjizi Gongova truba.
Pšeničice sitno seme, Stani stani Ibar vodo i Pogledaj de mala moja, po ovim numerama je ostao zapamćen vanserijski trubač Svetozar Lazović Gongo iz Ježevice. Svaki njegov ton bio je nijansa emocije koju su prepoznavali slušaoci ne samo iz naše zemlje već i Evrope, a krajem osamdesetih Gongova truba rasplakala je ceo Dubrovnik. Dovoljno razloga da se njegov život sabere u knjigu.
„To je bilo malo neverovatno. Dubrovnik je grad truhbadura, neke sasvim druge muzike. Kad su oni počeli da nalaze nekе zvuke koji su karakteristični ljudi su plakali neverujući da može truba da svira tako nešto, a pogotovo u Dubrovniku“, kaže autor knjige Gongova truba Slobodan Jelić.
Bio je prvi sa jugoslovenske estrade koji je 1989. snimio CD pre svih tadašnjih muzičkih zvezda, a na zahtev jedne holandske diskografske kuće. Tada je njegov orkestar održao i turneju u Holandiji.
„Kažu da su bili oduševljeni, to je bila žestoka turneja. Pravili su večernje koncerte. Holanđanima je to bilo čudo“, dodaje Jelić.
Njegove kolege kažu da je Gongov ton bio isti od kada je uzeo trubu u ruke – čist, jasan i poseban. Nije mu trebalo mnogo vremena da se odvoji od ostalih trubača i već sa 16 godina postao je prepoznatljiv u svom kraju. Bio je svestan svog dara, ali nikada nije pokazao ni najmanju dozu uobraženosti ili nadmenosti, čak i kao šef orkestra.
„Zbog njega je okrestar i imao takav zvuk. Kad on nije tu nije to nešto bolje zvučalo nego ostali orkestri, ali kod on svira onda je to drugi osrkestar“, rekao je nekadašnji član Gongovog orkestra Branko Lazarević.
Sredinom sedamdesetih Gongo dolazi u orkestar Radovana Babića, a ubrzo preuzima i orkestarsku palicu. Njegova popularnost od tada postaje sve veća, počinju i prve turneje po Evropi, a kasnije mu se u orkestar pridružuje i sin Dragan Lazović.
“Najviše se sećam koliko mi je nedostajao jer tad su se svadbe svirale po četiri dana. Ako imam sreće da sredinom sedmice nema nikakvog veselja onda provedemo zajedničko vreme“, priseća se Gongov sin Dragan Lazović.
Svetozar Lazović je toliko je bio poštovan da se kolege ili članova žirija nikada nisu pobunili kada dobije prvu nagradu jer su znali da mu to I pripada. Tako je 1980. U Guči dobio priznanje Zlatna truba, a 1987. Izdavačka kuća Jugodisk mu dodeljuje Zlatnu ploču za prodati tiraž od 700 000 primeraka. Rame uz rame sa najvećim jugoslovenskim zvezdama.
