Onlajn informisanje zahteva poseban vid medijske pismenosti (VIDEO)

ZLATIBORSKI OKRUG – Društvene mreže su tokom pandemije korona virusa olakšale plasiranje zvaničnih informacija, ali istom brzinom su se širile i dezinformacije što i dalje predsatvlja izazov kod ove vrste medija. Sa druge strane, elektronska komunikacija poput portala eUprava i sistema 48 sati smanjili su gužve na šalterima tokom pandemije nametnuvši se kao nužni kanali komunikacije. Pokazalo se da nova normalnost zahteva kako medijsku tako i informatičku pismenost građana.

Prednost društvenih mreža se ogleda kroz veću dostupnost i brže objavljivanje informacija naročito mlađoj populacji koja koristi Instagram i Fejsbuk. Naročito su se dobro pokazale kada je bilo potrebno sakupiti neku vrstu pomoći, obavetsti građane gde mogu da nađu zaštitne maske ili da se testiraju.

„Društvena mreža je nešto što je najdostupnije. Svi danas imaju neku društvenu mrežu i ljudi su najčešće ne njima. Vrlo retko posećuju zvanične portale i svi se uglavnom informišu preko društvenim mreža. Bilo je potrebno da se mi prvo dobro informišemo da bismo građanima plasirale prave informacije. Bilo je potrebno neko vreme, vrlo brzo smo se svi uhodali, selektovali izvore informacije i onda ih objavljivali kako na društvenim mrežama onda i preko ostalih kanala“, rekao je dritkero Radija Užice Nikola Mitrović.

Međutim, društvene mreže nose sa sobom brojne izazove poput objavljivanja netačnih informacija i širenja panike što često dolazi sa privatnih profila.

„Ljudi često neku poluinformaciju plasiraju sa takvom sigurnošću da je oni doživljavaju kao tačnu iako to nije tačno. Od početka epidmieje je bilo slučaja da ljudi koji su neobrazovani i neinformisani izazovu zabunu na mrežama, ostali to prenose ubeženi da je istina i to krene da se širi kao lavina što s ekasnije pokaže kao neistina. Što se tiče zvaničnih informacija daleko je brže da se plasiraju preko društvenih mreža, ali problem je u tome ko su konzumenti i kako ih dalje plasiraju, a to je domino efekat na društvenim mrežama“, dodaje Mitrović.

Lokalna samouprava u Užicu je pre pandemije uvela elektronsku komunikaicju sa građanima, ali i među zaposlenima što se pokazalo korisnim u novim okolnostima. Korisnom se pokazala i aplikacija Viber u kojoj je napravljena grupa gde su građani brže dobijali nove informaicije u vezi sa pandemijom.

„Preko sistema 48 sati koji obuhvata vidove komunikacije kao što su SMS, Android platforma, imejl, telefonski poziv i popunjavanjem upitnika na sajtu, građani su mogli da postavljaju pitanja, daju sugestije i dobiju odgovore. Veliki broj naših sugrađana se pridružio Viber grupi želeći da dobiju istinite i pravovremen informacije koje će im olakšati život za vreme pandemije. Moram da kažem da smo mi od naših sugrađanima dobijali predloge koji su nama omogućavali da što bolje obavljamo svoj posao“, kaže zamenik gradonačelnice Užica Dragoljub Stojadinović.

Praktičnu primenu brzo je dobila i elektronska usluga eUprava preko koje građani mogu lakše da dodđu do svojih dokumenata što je smanjilo gužve na šaletrima u vreme pandmeije.

„Činjenica je da elektronska komunikacija daje ogromne mogućnosti i zato bi trebalo da unapređujemo postojeće vidove komunikacije i uvodimo nove. Mislim da je najvažnije da što veći broj građana učestvuje u elektornskom komuniciranju. Veliki je doprinos Vlade Srbije u digitalizaciji. Tu pre svega mislim na eUpravu koja nam je u vreme pandemije omogućavala da što brže i što lakše obavimo sve naše poslove i što je najvažnije sačuvamo živote gražana“, zaključuje Stojadinović.

Društvene mreže zahtevaju novi vid medijske pismenosti koji podrazumeva proveru infromacija iz više izvora kako bi čitaoci bili sigurni da je ona tačna. Pandemija je samo još više istakla taj aspekt informisanja i važnost kritičkog pristupa porukama iz te vrste medija.

Elektronska komunikacija pored informatičke pismenosti zahteva i promenu navika građana da poslove oko dokumenata obavljaju onlajn što se pokazalo ne samo kao praktično, već i odgovorno ponašanje tokom pandemije.

Foto: Freepik, eUprava, Ministarstvo kulture i informisanja