Kad zaklepeće stara vodenica (VIDEO)
POŽEGA – U porodici Petrović brašno prave već tri generacije, a Pavle je jedan od retkih vodeničara u tom kraju. Kaže da pored vodenice zaboravi na sve brige i da penzionerske dane provodi kako je oduvek zamišljao.
Posle trideset godina rada kao trgovački putnik Pavle Petrović iz Gorobilja se u penziji posvetio pravljenju brašna. Sa velikom radošću je ponovo zavrteo točak porodične vodenice iz 1937. godine koju je napravio njegov deda na reci Đetinji i kaže da pored nje zaboravi na sve brige i probleme.
„Lepota je biti u prirodi, biti na obali reke, slušati šum vode, klaparenje točka…“, kaže Petrović.
Vodenica porodice Petrović spada u moravski tip tzv. podlivnjača koje su prava retkost, a Pavle često u šali za sebe kaže da je najmlađi vodeničar u požeškom kraju.
„Godišnje sameljem oko deset do petnaest tona puta osam. Zato imam sportsku liniju i mngiu mi zavede što imam dobru liniju a ja imam kažem da dođu u vodenicu pa da vide kakva je linija“, rekao je Petrović.
Petrovići se trude da obezbede najkvalitetnije sirovine kukurza osmaka i pšenice i to sve neko mora da iskontroliše, a za to je zadužena Pavlova supruga Mira.
„Zadnjih godina najviše pomađem oko pakovanja i kontrole, a fizičkih poslova sam oslobođena“, kaže Mira Petrović.
Stari zanat neće pasti u zaborav jer je Pavlov otac preneo znanje i umeće na porodičnog prijatelja Mlađa koji mu pomaže u svim poslovima.
„Pozvao me i objasnio kako se to radi, kako se čuka kamen i pravi glatka površina. Tako sam po malo naučio od njega ovaj zanat“, kaže Mlađo Pavićević.
Posao vodeničara nije ni malo lak pa je potrebno mnogo ljubavi i posvećenosti kako bi izašlo brašno najboljeg kvaliteta.
„Ako se nešto voli i želi onda iz te ljubavi bude lepa proja i integralno brašno. Meni je najveće zadovoljstvo kada me pohvale i kažu da sam pravi majstor i vodeničar“, zaključuje Pavle Petrović.
