Čarobni svet gljiva Milke Adžić Dragojević (VIDEO)

JELOVA GORA – Nekadašnja novinarka, a sada iskusna gljivarka zamenila je redakciju planinskim ambijentom gde živi kako je oduvek htela – u harmoniji sa prirodom. Milka Adžić Dragojević iz Jelove Gore jedna je od retkih poznavalaca sveta gljiva od koje može mnogo da se nauči o ovim čudesnim šumskim lepoticama. Na neki način ona je savremeni planinski druid koji spravlja različite specijalitete od gljiva i koristi njihovo lekovito dejstvo za koje malo ljudi zna.

„Ovo se skida kada su zreli primerci i ove iglice se čiste jer one daju gorčinu“, objašnjava nam Dragojević kako da očistimo gljivu kada je uberemo.

Tako izgleda svakodnevna potraga Milke Adžić Dragojević za gljivama na planini Jelova Gora kod Užica. Najpopularnije gljive u ovom kraju su vrganji, lisičarke i reduše, ali ih ima mnogo više od te tri vrste što potragu pretvaraju u avanturu. Najvažnije je da se gljiva ne seče kako bi ostao sačuvan glavni sastojaК.

Milka Adžić Dragojević
Foto ZooMUE

„Micelijum koji čini gljivu, iz koga gljiva raste. Tako biva izložen raznim negativnim uicajima. Najbolji način je da se gljive blagim uvrtanjem levo-desno odvoje cele od podloge iz koje rastu“, rekla je Dragojević.

U poslednje vreme sve više se pridaje pažnje lekovitom svojstvu gljiva, a posebno je dobra kao začin kuvanim jelima. Najbolje je na nedeljnom nivou uneti u ishranu 150 grama suvih gljiva ili kilogram i po svežih, a poseban ukus jelima daje sirotinjski tartuf.

„Gljiva koju možete da nađete bilo gde, ali nije tako skupa kako su skupi tartufi, a dobijate tu neku aromu koja je neverovatna“, kaže Dragojević.

Kada krenete u branje nikako nemojte nositi plastične kese ili kante, već pletene korpe kako bi kroz šupljine ispadale spore kojima se one razmnožavaju. Ipak, najvažnija stvar za svakog berača je znanje jer se sa gljivama greši samo jednom. Greške se dešavaju i lokalnom stanovništvu koje pomeša otrovnice sa jestivim.

„Ako niste dobro zapamtili te najvažnije karkateristike koje ćine jednu vrstu raspoznatljivu od druge vrste onda mahinalno može da vam zalutata i neka od otrovnih poput zelene pupakvke“, upozorava Dragojević.

Milka se nekada bavila novinarstvom pa je iskustvo iz redakcije primenila na fejsbuk stranicu sa savetima koju prati ceo region.

Milka Adžić
Foto ZooMUE

„Danas mogu da se pohvalim cifrom od 8000 ljudi koji su tu sa prostora bivše Jugoslavije. „Bez prevoda“ kao i naš pozorišni festival. Svi mi sa Balkana koji se razumemo, nema jezičkih barijera, a u prirodi nema nikakvih bairjera, ona nam je svima spona i poveznica“, dodala je Dragojević.

U Zlatiborskom okrugu nema gljivarskih udruženja, ali ima entuzijastičnih pojedinaca, kaže Milka. Njen način života nije samo odraz lične strasti prema gljivama već i uspeh pojedinca da napusti gradski komfor i ostavi nova znanja budućim generacijama.

You may also like...

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.