U osam naših gradova vazduh je lošiji nego u najzagađenijem gradu u EU

Čak osam gradova u Srbiji lošije su rangirana od najzagađenijeg grada u EU, prema koncentraciji zagađujućih PM 2,5 čestica, saopštila je Evropska agencija za životnu sredinu.

Ta institucija objavila je novi izveštaj o kvalitetu vazduha u 344 grada EU, prema kome Švedska i Portugalija imaju gradove sa najčistijim vazduhom.

„Poslednji grad na toj listi je grad Novi Sas u Poljskoj sa oko 27 mikrograma po metru kubnom koncentracijom srednjom godišnjom PM 2,5 čestica. Valjevo, Užice, Niš, Smederevo, Kosjerić, Popovac imaju koncentracije iznad 28 mikrograma po metru kubnom. Novi Pazar ima koncentraciju srednju godišnju od skoro 48 mikrometrara po metru kubnom, dva puta više nego najzagađeniji grad u EU“, kaže Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije .

Kako se dodaje, u poslednje tri decenije politika smanjenja zagađenja vazduha dovela je do poboljšanja vazduha na Starom kontinentu. 

Veoma opasnim vazduhom smatra se kada godišnja srednja vrednost PM čestica prelazi 25 mikrograma po metru kubnom, koja je premašena samo u tri grada, u Poljskoj i Italiji.

Prema izveštaju EEA polovina država članica su ispunile sve svoje nacionalne obaveze za smanjenje emisija.

„Mi imamo usvojene zakone koji su prepisani iz EU i podzakonska akta, ali negde u tom lancu odgovornosti zaškripi pa se ne primenjuju baš dosledno i taj inspekcijski nadzor malo zakaže“, kaže Mirjana Perišić sa Instituta za fiziku.

Ističe da su podaci iz monitoringa samo polazna osnova za dalje upravljanje kvalitetom vazduha.

grad Uzice
foto.zoomue

„Mi nakon tog merenja ne preduzimamo ništa više u odnosu na stanje kakvo je loše. Ono što utiče na kvalitet vazduha to je ekspanzija industrije koja se dešava u poslednje vreme kod nas i to samo doprinosi da vazduh bude još lošijeg kvaliteta“, rekla je Perišić.

Pulmolog Dragana Jovanović, kaže da svako povećanje na primer od 10 jedinica nosi povećan rizik, od nekoliko procenata za smrt od kardiovaskularnih i respiratornih oboljenja.

„U nekim sredinama kod nas rizik od kardiovaskularne i respiratorne smrti je u pojedinim danima i periodima povećan čak za 50 odsto. To je ono što je suština, to se ne očekuje, toga ne možete videti u drugim zemljama Evrope. Mnogo su manja zagađenja“, dodaje Jovanović.

Kako dodaje, kad su deca izložena svim ovim zagađenjima dolazi do toga da, ne samo da trpe njihovi fizički organi, već i mentalno zdravlje.  Kako se podseća, 16 termoelektrana na Balkanu proizvodi mnogo veće zagađenje nego 250 elektrana na ugalj u Evropskoj uniji.

Ipak,  poslednji podaci da je proizvodnja struje iz lignita u EU povećana 16,2 odsto zbog energetske krize izazvane visokim cenama gasa, a u regionu smanjena u proseku 13 odsto, zbog problema sa zastarelim termoelektranama i ugljenokopima.

„Naredne zime možemo očekivati pogoršanje, termoelektrane su jedan od osnovnih izvora zagađenja“, dodao je Dejan Lekić.

U poslednje tri decenije, u EU se vidi trend smanjenja ključnih zagađivača vazduha: ugljen-monoksida, amonijaka, azotnih oksida, oksida sumpora, čestica, a izazov ostaje smanjenje amonijaka iz poljoprivrede.

RTS

You may also like...

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.