Siniša Spasojević:Dom ćirilice nova kulturna institucija
BAJINA BAŠTA-Završena je prva faza izgradnje prvog srpskog Muzeja ćirilice, finansirana od države kao projekat nacionalne važnosti. Planirano je da predstojećim radovima taj muzej dobija postavku i dodatne sadržaje i tako postane ključni deo kompleksa budućeg Doma ćirilice u Rači kod Bajine Bašte.
U decembru minule godine su okončani radovi na kompletnoj rekonstrukciji zgrade nekadašnje škole u Rači i njenom pretvaranju u objekat pogodan za muzejsku delatnost. Radovi su u najvećoj meri finansirani od strane Ministarstva kulture Republike Srbije, kroz program „Gradovi u fokusu 2023“, kojim je Opštini Bajina Bašta za projekat „Dom ćirilice“ opredeljeno 17 miliona dinara. Opština je obezbedila sredstva za pripremne radove i finansirala izradu neophodne projektne dokumentacije. Uz građevinske radove od podova, preko fasade do zamene krova i stolarije na starom objektu urađene su i nove vodovodne, kanalizacione i elektroinstalacije, uvedeno grejanje, nabavljena oprema za dojavu požara i zaštitu od njega.
Kada će početi druga faza radova?
„Projektna dokumentacija za drugu fazu radova je već spremna, pribavljene su sve potrebne dozvole i Opština Bajina Bašta je sa ovim projektom konkurisala kod Ministarstva kulture za nastavak finansijske podrške pa bi već tokom 2024. godine pored objekta Muzeja ćirilice mogao da bude izgrađen amfiteatar, tematski park sa info tablama i nabavljena potrebna oprema za sam Muzej. Velika finansijska podrška Ministarstva kulture u prvoj fazi radova je dokaz nacionalne važnosti ovog projekta ali i da se prepoznaju sve aktivnosti koje se poslednjih godina odvijaju u gradu ćirilice na očuvanju našeg pisma“,kaže rukovodilac projekta Dom ćirilice Siniša Spasojević.
Hoće li to biti nova kulturna institucija u opštini Bajina Bašta?
„Izgradnja prvog srpskog Muzeja ćirilice je početna faza u okviru planirane celine Doma ćirilice u Rači kod Bajine Bašte. Vizija projekta jeste da na osnovu vekovne istorije negovanja i čuvanja srpskog pisma u Rači kroz trud kaluđera prepisivača, čuvanje Miroslavljevog jevanđelja u ovom manastiru, kao i već preduzetih mnogobrojnih aktivnosti u Bajinoj Bašti na zaštiti nacionalnog pisma, Dom ćirilice bude nova kulturna institucija s namenom da čuva i neguje ćirilicu, predstavlja istorijat i vrednosti našeg pisma i da razvija kulturu i turizam u ovom delu Srbije“,naglašava Spasojević..
Prema njegovim rečima,plan je da u Muzeju ćirilice kroz dobro osmišljenu stalnu postavku predstavimo istorijat, razvoj, izuzetnu lepotu i praktičnost srpskog pisma kao i domete i značaj Račanske prepisivačke škole, a da budući Dom ćirilice koji će rasti oko Muzeja da novi doprinos da ćirilice bude mnogo više oko nas.
„Želja nam je da od ovog Doma ćirilice dođemo do toga da svaka srpska kuća, ma gde ona bila, bude istinski dom ćirilice, a samim tim i čuvar našeg identiteta, kulture i istorijskog pamćenja“,ističe Spasojević.
Može li se Dom ćirilice koristiti i u turističke svrhe ?
„Sa predstavnicima više nacionalnih naučnih, kulturnih i prosvetnih institucija smo dogovorili saradnju u izradi stalne postavke pa će stručnjaci iz oblasti srpskog jezika uskoro biti gosti Bajine Bašte kako bi upoznali prostor postavke i dogovorili naredne korake. Planiramo da postavka u što većoj meri bude prilagođena potrebama savremenih posetilaca i da uz korišćenje najnovijih tehnologija Muzej ćirilice bude pored kulturne institucije i mesto privlačno za turiste, sa posebnim programima okrenutim deci i mladima“,kaže Spasojević..
Šta će to značiti za kulturnu ponudu bajinobaštanskog kraja ?
Dom ćirilice je kruna aktivnosti koje se sprovode po pitanju očuvanja ćirilice u Bajinoj Bašti i on će sigurno biti novi impuls koji će doprineti trajnom jačanju kapaciteta kulture i dugoročnom razvoju ovog kraja. Kulturna ponuda Bajine Bašte izgradnjom Doma ćirilice biće zastupljena tokom cele godine, a ne kao što je sada slučaj samo prilikom manifestacija i događaja koji se organizuju,ističe Spasojević.
BB glas,M. Andrić,ZooMUE
