Mladi, a vide perspektivu u selu (VIDEO)
BISTRICA, NOVA VAROŠ – U domaćinstvu Petra i Nevenke Ljujić u Bistrici kod Nove Varoši troje je dece koja će tek u školu, a toliko ih je i u ostatku čitvog sela. Dok su se Petrovi i Nevenkini vršnjaci rasuli po gradovima, njih dvoje su odlučili da ostanu na selu i žive od poljoprivrede i proizvodnje mleka.
Mila, Milan i Srđan iz Bistrice jedina su deca u svom zaseoku. Kad stasaju ići će u školu u Novu Varoš – udaljenu sedam kilometara.
„Ovde u selu nema dece, moramo da idemo u vrtić da bi se družili sa decom,“ priča šestogodišnja Mila Ljujić.
Njihovi roditelji Petar i Nevenka su najmlađi bračni par sa decom u bistričkim zaseocima. Iako su imali priliku da žive u gradu, odabrali su porodično imanje na polupitomim predelima uz padine Zlatara u želji da sami stvaraju za sebe i da njihova deca odrastaju kao i oni.
„Hoću da budem svoj na svome, da nastavim da radim što su i moji preci, nije sve otići u velike gradove,“ tvrdi Petar.
Njegova Nevenka kaže da živeti u selu ili u gradu isto je kad imate nekoga s kim možete da živite.
„Za nekog se udate zato što ga volite, bez obzira da li živi na selu ili u gradu,“ napominje Nevenka.
Ciljevi su zacrtani pre šest gtodina – ne biti moderna seoska porodica koja radi u gradu, već da se živi od poljoprivrede i proizvodnje mleka. Na Ljujića poljima gaji se skoro sva hrana, a u staji diše oko 40 grla krupne stoke, što je više nego sva domaćinstva u Bistrici zajedno, tvrde upućeni. Unapredili su genetski sastav stoke, sagradili su novu štalu, obezedii mehanizaciju i opremu za mužu i čuvanje mleka.
„Imamko dvadesetak krava i desetak junica, u budućosti planiramo da povećamo broj grla. Kupili smo u prethodnom periodu tri hektara, jedan smo dobili od strica na poklon. To je dokaz da smo se čvrsto ovde vezali,“ kaže Petar.
Život na selu nikada nije bajkovit, treba ustati, stići, obići i nahraniti, ali svi rade, svi se slažu, razumeju i pomažu, a to je, kažu, najbitnije za lep život. Milanka, Petrova majka kaže da oni stariji pomažu koliko mogu i ne mešaju mnogo u odluke, dok je Rade, otac zahvalan jer su im se ostvarili najželjeniji snovi.
„Bogu hvala, cilj je bio da se sin oženi, da ima decu, da ima suprugu, da bude sloga i dogovor,“ kaže Rade.
Sve što zarade od prodaje mleka i stoke, Ljujići ulažu u gazdinstvo. Još samo da se asfaltira 350 metara puta i pojača električni napon, pa da im se olakša dalji razvoj. Oni ne mrdaju iz Bistrice i sve stvaraju da i kad mališani porastu požele u njoj da žive.
