Zlakuška grnčarija u očuvanju srpskog kulturnog identiteta (VIDEO)

ZLAKUSA – Ministarstvo kulture Srbije pokrenulo je postupak da se grnčarski zanat iz užičkog sela Zlakusa nađe na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESKA. Ovo zemljano posuđe, danas poznato širom sveta zahvaljujući Međunarodnoj koloniji umetničke keramike, pravi 40 majstora na jedinstven način, star nekoliko stoleća.

Zlakuški grnčari poznati su od davnina po izradi lonaca, pržulja i pekača od gline u koju dodaju mleveni kamen, vajaju masu na točku i peku na otvorenoj vatri.

„Još kad sam imao sedam, osam godina radio sam grnčariju s ocem, a pravio ju je i moj deda“, seća se Milan Savić.

Međutim, devedesetih godina zanat skoro da je izumro, jer nije bio isplativ. Preokret je došao sa Sofijom Bunardžić koja je pre više od dve decenije osnovala Međunardonu koloniju umetničke keramike. Tokom kolonija 340 umetnika izradilo je oko 1000 skulptura na zlakuški način i odnelo priču o ovom selu u 33 zemlje.

„Kad sam ja došla ovde ’95. godine bilo je samo šest majstora, sad ima više od 40. Onda su se stideli tog zanata, a danas su ponosni“, navodi Sofija Bunardžić.

Malo pomalo uz koloniju oživeo je i zanat, a proizvodi nastali ispod ruku Šunjevarića, Nikitovića, Savića, Drndarević i Tešića postali poznati širom sveta.

„Svi mi imamo neku specifičnost u izradi šara i oblika, ali što se tiče kvaliteta, svi radimo istim materijalom i ne bi trebalo da ima razlike“, kaže grnčar Goran Savić.

„Nekada to nije bilo toliko isplativo, sada je drugačije, narod se dosta vraća tradiciji, koristi zemljane lonce i sačeve, pa ih mi više i proizvodimo“, tvrdi grnčar Jovica Tešić.

Danas se pored Kolonije, več osmu godinu održava i Lončarijada, a u srednjoj u umetničkoj u Užicu školuju se grnčari. Zemljani lonac je zaštićen kao unikatan srpski proizvod, a posudje je ove godine nominovano na listi UNESKA za nematerijalnu kulturnu baštinu.