Zasadi drvo – Svetski dan šuma (VIDEO)
UŽICE/ZLATIBOR – Danas se obeležava Svetski dan šuma. Kada se posadi sadnica nekog drveta, ukoliko je budemo negovali narednih pet godina, neće imati efekta. Zato je važno da se brine o šumama. Akcijom pošumljavanja na Zlatiboru, to su pokazali volonteri uz podršku Šumskog gazdinstva Užice i Parka prirode Zlatibor.
Frazu da su šume naša pluća, odavno znamo. Međutim, važno je da šume čuvamo i negujemo, a taj proces nije ni brz, ni lak, ni jeftin. Važna je uloga stručnjaka, ali i svih nas.
“Ja volim prirodu i zbog toga sam se odlučio da učestvujem u ovoj akciji pošumljavanja. Voleo bih da se što više ljudi javi sledeći put za ovakve akcije, da održavamo prirodu i čist vazduh”, kaže volonter Miloš Nikolić.
I upravo su volonteri u susret obeležavanju Svetskog dana šuma, u okviru akcije Šumskog gazdinstva Užice, na Zlatiboru pošumljavali deo oko Ribničkog jezera, jednog od najposećenijih turističkih lokaliteta ove planine.
“Naše opredeljenje je da pošumljavamo i nove površine i negujemo zasade minimun pet godina i to se ne menja. To je praksa šumara decenijama. U prilog tome govori činjenica da na području od Užica, preko Mokre Gore i Zlatibora danas imamo guste borove šume. Veliku zahvalnost dugujemo mladim goranima, učenicima osnovih i srednjih škola i svim drugim volonterima, koji su godinama unazad uz nas i trude se da zasadi šuma izgledaju kako zapravo sada i izgledaju”, kaže rukovodilac čuvarske službe Parka prirode Zlatibor, Ana Zečević.
Protekle godine na površini od devet hektara zasađeno je 45.000 sadnica.
“Ove godine vršimo uzamenu sadnica koje su se protekle godine osušile usled klimatskih promena, koje su očigledne. Došlo je do sušenja tih sadnica i sada menjamo oko deset hiljada sadnica, na površini od oko dva hektara. Taj zasad se neguje u narednih pet godina okopavanjem i prašenjem. Posaditi sadnice na neku površinu, ne znači da ste osigurali da tu bude šuma, neophodna je nega zasada narednih pet godina”, kaže revirni inženjer Bojan Ćirović.
Teritorija Zlatiborskog okruga danas je 45 odsto pod šumama. Međutim nekada to nije bilo tako. Predeo od Mokre Gore do Zlatibora, kažu stučnjaci, izgledao je kao peščane dine.
“Ovo što mi sada vidmo, recimo Čigotu, kao jedno golo brdo, sve je tako izgledalo nakon Drugog svetskog rata. Višedecenijskim radom šumara, u saradnji sa mladim goranima i građanima, mi danas kada prođemo predelom od Užica prema Mokroj Gori u Zlatiboru, vidimo guste borove šume”, kaže Đorđe Marić, iz Javnog preduzeća “Srbijašume”.
Sve te šume nastale su ljudskom aktivnošću, ali je veoma važno da njihovo stanje bude dobro. U smislu klimatskih promena, najvažnije je da one budu kvalitetne i imaju veliku zapreminu.
“Vi možćete da imate velike površine pod šumom i veliki broj sadnica na broj, ali to nije ključno. Ključno je da kada tu šumu odgajite u bude maksimnalna drvna zapremina, zbog toga što 50 odsto drveta je ugljenik. Upravo uloga šumarskih preduzeća je da merama nege, kroz decenije nakon sadnje, stvorite šume koje će biti dobrog kvaliteta i što više zapremine to više ugljendioksida i vazduha je uskladišteno u tim šumama, i zato šume jesu najvažniji ekosistemi kada je u ptianju globalna borba protiv klimatskih promena”, kaže Marić.
Akciju pošumljavanja užičko Šumsko gazdinstvo organizovalo je kao podršku projektu “Zasadi drvo”.
