Vruća proja od brašna koje melje pradedina vodenica: Dacovići čuvaju ukuse tradicije (VIDEO)
ZLATIBOR, LJUBIŠ – Vodenica na imanju Boška Dacovića mlela je žito još davnih četrdesetih godina. Vreme je činilo svoje, pa je imala dane i godine u kojima je čekala da je se neko seti, ali i one u kojima je stvarala najdrogoceniju hranu u svim vremenima – brašno.
Boškovi naslednici, mnogo godina kasnije, pokazali su da razumeju njenu vrednost. Da bi se imanjem ponovo širio njen zvuk, bilo joj je potrebno obnavljanje.
„Kamen smo kupili iz susednog sela, iz Gostilja. Počeli smo da meljemo kukuruzno brašno, heljdu, pšenično brašno“, kaže Uroš Dacović, Boškov praunuk.
Vodenica, koja ujedinjuje prirodu i ljudsko umeće, ne melje žito kao bilo koji moderni mlin.
„Naša vodenica melje na sat 12 kilograma kukuruznog brašna. Tako ono ne gubi svoja svojstva koja se takoreći „sprže“ u električnim mlinovima. Tako naše brašno ne gubi slast“, objašnjava Uroš.
Od slasnog brašna, nastaje i slasna proja. Priprema se jednostavno, ali iskusna domaćica ipak ima nekoliko trikova.
„Lepše je kada je brašno malo krupnije i možda, ko voli hrskaviju proju, da stavi malo masti. To pravi razliku, inače je proja, kako bi narod rekao – jednostavno seljačko jelo“, kaže domaćica etno domaćinstva „Boškova voda“ i Boškova supruga, Slobodanka Dacović.
Proja se za pečenje priprema za nekoliko minuta, a ako već imamo kvalitetno brašno, verovatnoća da pogrešimo u pripremi skoro da ne postoji.
„Od sastojaka nam treba samo brašno, malo soli, ulja, obična voda, a mi stavljamo i malo kisele. Popije se kafa dok se ispeče, toliko vremena treba“, objašnjava Slobodanka.
Uz vruću proju dobro se slaže sve – mesne čorbe, kajmak, sir, ajvar, čvarci, svi mlečni i suvomesnati proizvodi. Osim ukusa, ona ima i poseban kvalitet – zbog svojih dobrih nutritivnih svojstava, njena konzumacija ne izaziva grižu saveti.
