Voće i povrće iz učeničke zadruge (VIDEO)
BRODAREVO – Nekada je svaka škola imala svoju učeničku zadrugu. Dana su one retke. U Brodarevu već dve godine postoji učenička zadruga “Polimka”, koja je dopuna nastavnim jedinicama koje uče tamošnji osnovci, ali i način da zarade sopstveni dinar.
Ovako izgledaju finalni proizvodi koji nastaju u Učeničkoj zadruzi “Polimka”. Oko 300 učenika Osnovne škole “Svetozar Marković” iz Brodareva, učestuvuju u njihovom stvaranju.
“Mi se nalazimo u školskom plasteniku, Ovde imamo kratavac, papirku, tikvice, Ovde ih sadimo, beremo, jedemo… Ono što smo naučili iz biologije, ovde praktično proizvodimo“, kaže učenica petog razreda, Irma Žigović.
Sve što uberu u plasteniku stiže u školu. Nešto da se degustira, a nešto ide na dalju preradu.
“U ovom delu zadruge, nakon branja voća i povrža u plasteniku, donosimo gaovde i seckamo uz pomoć naših nastavnika, kaže učenica petog razreda, Tea Hanić.
Poslednja faza prerade voća i povrća je sušenje.
“Ovo je naša sušara u kojoj sušimo voće i povrće iz našeg školskog plasdtenika, u kome imamo pradajiz, papriku, krastavac i male tikvice”, kaže učenica petog razreda Lena Muslić.
Sve ovo što učenici rade u zadruzi, oslanja se kroz praktičan rad, na njihov nastavni program, pre svega iz biologije.
“Plastenik im koristi kao nastavna učionica. Sve ove biljke su njima očigledna nastavna sredstva. Tako mogu da upoznaju čitav proces od samog semena, do plodonošenja, a na kraju i konzumiranja”, k aže profesorka biologije, Sanela Hanić.
Učenička zadruga “Polimka” je jedna od retkih u ovom delu Srbije.
“Ministarstvo prosvete je preopoznalo našu zadrugu ii posle godinu dana pšopstojanja, dali su nam projekat, gde smo mi nabavili sušaru, koja ima kapacitet 200 kilograma, dobili smo hidropresu, koja može da cedi nektar, kasnije da se proizvode sokovi, ili jedan finalni proizvod koji mi planiramo, to je sita, od stare kruške i jabuke”, kaže direktor Osnovne škole “Svetozar Marković” Brodarevo, Amel Kurbegović.
U 13 izdvojenih odeljenja, škola ima i zasade voća, pa su tamo sakupili šljive i jabuke, koje su osušili i upakovali.
“Pored toga smo sušili paradajiz, od njega smo pravili čips i u ulju smo ga konzervirali. S druge strane smo sušili krušku, koja je autohtona kruška sa ovog poodručja. Malo smo ekspekrimentisali sa krastavcem, tikvom. Jedan od naših brendova je šljiva sa zgarom od oraha, umesto špice i sa lešnikom”, kaže Kurbegović.
Neke od proizvoda planiraju da kandiraju u čokoladi, da čitav rad i korist od toga, budu još slađi.
