Utiče li pandemija na gojaznost kod dece?(VIDEO)

UŽICE – Da li je i na koji način pandemija kovida uticala na gojaznost kod dece u Užicu? Prema podacima, u Srbiji se godinama unazad beleži sve veći broj dece koja imaju problema sa viškom kilograma, a uzroci tome pre svega se nalaze u životnim navikama, koje je neko tokom pandemije promenio na bolje, a neko ne.

Pandemija je dovela do promena u sistemu nastave. Fizičko odsustvo dece iz škole otvorilo je prostor za neke druge aktivnosti, ali je isto tako onlajn nastava kod nekih dovela do toga da još više vremena provode pred računarima ili mobilnim telefonima.

„Nastavu bih okrivio zbog toga što su deca manje socijalizovana, jer manje vremena provode jedni sa drugima. Inače, deca koja su imala neke zdrave navike pre pandemije, to su i nastavila. Idu i dalje na fudbal, košarku, folklor“, kaže doktor Bogdan Damnjanović, iz užičkog Doma zdravlja.

Deca koja su naviknuta na brzu hranu tokom odmora, praktikuju to i danas, kada više vremena provode kući. Takođe, bez obzira na pandemiju, sve je veći broj dece s ravnim tabanima ili krivom kičmom.

„Problem je tu i sa roditeljima, koji dopuštaju da deca budu takva, a nekada ih čak i sputavaju u njihovim namerama da nešto treniraju. Ako su roditelji pasivnih navika, ni dete ne može biti bitno drugačije. Imamo i situacije gde deca žive na 200 metara od škole, a roditelji ih voze“, dodaje Damnjanović.

Kovid pandemija donela je pozitivne promene u porodici Vladane Rakić. Period zaključavanja uglavnom su proveli na selu, uz pojačanu fizičku aktivnost, što je dalo rezultate.

Pandemija doprinela da porodica Vladane Rakić promeni životne navike na bolje
Foto: ZooMUE

„I ja sam imala problem sa gojaznošću, kao i moj sin. Uveli smo neke zdrave navike, što nam je pomoglo i dovelo do pozitivnih rezultata. Moj sin je počeo da trenira, za razliku do nekih prethodnih godina, kada ga to nije zanimalo. A sa onlajn nastavom smo imali drugih problema, s obzirom da je uglavnom izlazio napolje u vreme kada je trebalo da bude pred računarom“, kaže Vladana.

Prema rečima doktora Damnjanovića, genetska predizpozicija za gojaznost postoji, ali nije dominantna, već više dolazi do izražaja kod naslednih bolesti koje su u vezi sa gojaznošću, poput visokog pristiska ili šećera u krvi. Kaže da nije retkost da deca gojaznih roditelja budu pravilno građena, ali ni to da deca budu gojazna iako roditelji nisu.

You may also like...

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.