Upravni odbor Slobode još bez mandatara (video)

UŽICE – Skupština Slobode nuspešno završena jer nije rešeno pitanje predsednika UO.

Od sjaja do očaja. Tako se može opisati istorija užičkog miljenika kada je sport u pitanju. Sloboda je doživela svoj finasijski krah u svojoj 89.godini života i preti joj eutanazija, jer je pacijent živ ali se muči između života i smrti. Krenimo redom… Velika borba za goli život vodila se još u vreme kada je Sloboda bila srpskoligaš, teško se živelo ali je nekako išlo. Uporedo sa Slobodinim propadanjem, na samo šest kilometara od Užica jedan klub je vrtogalvo išao ka vrhu. Vođen ambicioznim rukovodstvom na čelu sa Draganom Subotićem. Pogađate, Sevojno, pa potom Sevojno Point. I onda se desila Kolubara, jer kako naš narod kaže dok jednom ne smrkne drugom ne svane. Kolubari se smrklo a Sevojnu je svanulo. Predgrađe Užica je dobilo superligaša, a u samom gradu je bio davljenik Sloboda. Ambiciozno rukovodstvo Sevojno Pointa osetilo je priliku da jeftino dođe do kluba koji ima ime i tradiciju, doduše i dug 150.000 evra, ali bože moj. Mi smo u naletu i to treba iskoristiti. Krenula je kampanja u kojoj je bilo čak i javnih protesta “velikih slobodaša”, ali su njihove vođe ubrzo dobile svoje mesto, u, i pored kluba, tako da je sve brzo završeno, onako kako je zamišljeno. Krenuli su rezultati koji nikog nisu ostavljali ravnodušnim, jer već u prvom kolu, na novoizgrađenom stadionu pao je šampion Partizan. Planovi postaju veliki i ambiciozni jer su svi u klubu na takvom nivou. Na prvom mestu neizostavni trener, Ljubiša Stamenković Piskavac, avangarda srpskog fudbala koji je kao apotekar Beli u seriji Više od igre, prvi doneo kožni fudbal u Užice. Bar je tako izgledalo. Jer on se pitao za sve, počevši od cena ulaznica, preko “podobnosti” novinara, pa sve do nabavke opreme. Doduše tim pitanjima se bavio četvrtkom i petkom, jer se samo tim danima mogao videti u gradu na Đetinji. On je predstavljao avangardu srpskog fudbala, i on radi po najsvaremenijim metodama. Sada trenutno ne radi ali bože moj… Ostale dane je provodio u Smederevu gde je kovao paklenu taktiku kako smaći sa trona beogradske blizance. Koliki je uticaj imao na sve u klubu govori i podatak da je i sam Subotić najavljivao šampinsku titulu 2014!!!

Zbog čega ova priča. Zato jer je došla ta 2014. i Sloboda je, umesto da bude prva odozgo, pobrkala lončiće i zauzela prvo mesto, otpozadi. Ispala je kao poslednja na tabeli a kovači evropskih i šampionskih planova, tiho, bez buke napuštaju klub i ostavljaju dug od 1.000.050 evra. Sa mogućnošću da dug raste, jer se igračima i Piskavcu duguju pare iz perioda kada je sve išlo kao po loju.
Doduše ima tu i duga prema Slobodi, ali od klubova koji su u istoj situaciji kao i ona. Dva Terzićeva kluba duguju 405.000 evra i nikada dug neće platiti, jer veliki samo uzimaju, retko kad daju. Torino Slobodi “dođe” 80.000 evra na ime transfera Maksimovića, ali Italijani će prvo iskoristiti sve mogućnosti odlaganja, pa potom mogućnost plaćanja na rate, a do tada “ne lipši magarče do zelene trave.”
Sloboda je u svojoj istoriji dugoj 89 godina, jugoslovenskom i srpskom fudbalu podarila veliki broj kvalitetnih fudbalera, i nikako nije zaslužila da završi na neslavan način. Niko normalan ne može da se raduje ovakvom scenariju. Ovo nije osporavanje očigledne želje prethodnika da od Slobode napravi klub koji će biti ne samo stabilan superligaš, već i standardni učesnik evropskih takmičenja .Na kraju se ipak ispostavilo da oni za to nisu imali žicu, i da su se malo više zaigrali. Dug koji je ostavljen je veliki, a poslednja Skupština je pokazala da rešenja za novonastalu situaciju nema. Grad je za mandatara predložio Zorana Adžića koji je tu mogućnost elegantno odbio, obrazlažući je sukobom interesa. Ne treba ga kriviti za to jer njegova realnost u sagledavanju problema je više nego očigledna. Novca iz budžeta će biti sve manje i grad će sa dosta manje sredstava finansirati sve sportske klubove. Na kraju i ovaj pokušaj pronalaženja prvog čoveka UO je prošao bezuspešno, mada se u svemu ne vidi svrha u tome, šta i da se nađe. Pod uslovom da nije Rok Feler! Svi sem njega bi tu bili onako, da pacijentu menjaju bocu sa kiseonikom, a poznato je da kiseonika u Užicu nema. Bar ne onog kvaltetnog a to nam je, složićete se, sada svima prekopotrebno. Djekna još nije umrla a ka’ će ne znamo…..
To potvrđuju i reči zamenika predsednika UO Slobode u ostavci, Josipa Ristanovića.

ZooM