U Arilju otkupna cena maline 150 dinara

ARILJE – Na početku berbe malina u ariljskom kraju, vodećem srpskom malinogorju, ovih dana je istaknuta otkupna cena od 150 dinara za kilogram tog izvoznog voća. Niža za četvrtinu u odnosu na prošlogodišnji jun, ispod očekivanja malinara koji su proletos vodili ljutu bitku da od vremenskih nepogoda sačuvaju zasade.

 

 
malina 1– Ovom otkupnom cenom smo nezadovoljni. Lanjska je bila zadovoljavajuća (od 200 do 250 dinara), pa smo se i sada najmanje takvoj nadali. Posebno što su nam sneg, mrazevi, učestale kiše, elementarne nepogode ugrožavali malinjake i ovosezonski rod. Ovih dana lilo je s neba, pa sada najavljuju tropske vrućine, što je stres za malinu. Zbog svih tih nedaća očekujemo prilično manji rod od prošlogodišnjeg. A sada evo i nove nedaće za nas, neočekivano niske otkupne cene…
 
 To za naš list kazuje ariljski malinar Božo Joković, predsednik malinarskog udruženja „Eko voće”, koje okuplja oko 150 proizvođača. Joković je sa grupom ovdašnjih malinara osnovao i zadrugu „Agroeko voće”: na njihovoj ekonomiji imaju zajedničku proizvodnju „crvenog zlata”, koje uz primenu standarda proizvode i predaju otkupljivačima.
 
– Budući da nam je 150 dinara neprihvatljiva cena s obzirom na uslove koji su nas tokom sezone pratili, mi ariljski proizvođači smo od Vlade Srbije tražili da organizuje sastanak na ovu temu. Očekujemo odgovor zbog čega se to dogodilo i tražimo rešenje kako bi svi u tom lancu od proizvodnje do izvoza bili zadovoljni. Osnovano tvrdimo da su malinari koji žive od ove proizvodnje najugroženiji, a da više profitiraju kojekakvi mešetari kojima su poslovi u malinarstvu sporedno zanimanje – objašnjava Joković.
 
   Sličan stav ima i malinar Dragan Bogdanović, predsednik ariljske asocijacije proizvođača „Vilamet Spas” koje okuplja malinarska udruženja sa područja ivanjičkog, požeškog, dragačevskog i ariljskog kraja. – Ova cena od 150 dinara je sramna, poraz za nas malinare. Mi ovaj posao ne radimo iz hobija nego iz nužde, da preživimo. Malina je vremenskim nepogodama desetkovana, suši se, a neko hoće da bude sve jeftinija. Sastaćemo se na upravnom odboru naše asocijacije i videti šta dalje. Čekamo odgovor Vlade Srbije, razgovaraćemo i sa hladnjačarima, rešenje se mora naći – kaže za naš list Bogdanović.
 
 Uporedo sa ulaskom berača u malinjake ovih dana se svuda govori i o primeni novog Pravilnika o posebnim uslovima higijene sitnog voća u svežem i smrznutom stanju, koji je za ovu sezonu donelo Ministarstvo poljoprivrede. Zna se da je norovirus ozbiljna pretnja srpskim proizvođačima malina i drugog jagodičastog voća, te da taj problem Srbija mora sistemski da reši. Od prošle godine bez potvrde da voće nije zaraženo ovim virusom nema transporta na tržište EU, tako da su na snazi novi propisi o higijeni.
 
   Suština je da se ovim pravilnikom propisuju posebni uslovi higijene maline i drugog voća. Oni koji se bave proizvodnjom, preradom i prodajom treba da obezbede higijenske uslove u objektima i prostorijama u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost hrane. To se odnosi i na malinu, jagodu, borovnicu, kupinu, šljivu, trešnju, višnju, ribizlu, brusnicu i drugo sitno voće.
 
   Tako član 6. pravilnika predviđa da „oni koji se bave poslovima oko sitnog voća obavljaju pranje i dezinfekciju povratne ambalaže, koja mora biti takva da se lako čisti, dezinfikuje i održava”. Oštećene gajbice se ne upotrebljavaju za pakovanje smrznutog sitnog voća. Voće oštećeno tokom prijema, prerade ili skladištenja izmešta se u kontejner udaljen od hladnjače i ima naznaku „neusaglašeni proizvodi”. Sitno voće kod koga je utvrđeno prisustvo kontaminanata izmešta se u kontejner sa naznakom „kontaminirani proizvodi”.
 
   Pošiljku u prodaji treba da prati dokumentacija: kopija potvrde u upisu u Centralni registar objekata, potvrda o registraciji otkupnog mesta, kopija računa izdatog za kupljeno sveže ili smrznuto voće, izjava da su u periodu rukovanja voćem bili obezbeđeni uslovi higijene hrane, specifikacija vrste i količine voća sa identifikacionim oznakama serija. Sveže sitno voće dopremljeno u hladnjaču u prevoznom sredstvu koje ne ispunjava posebne uslove higijene vraća se pošiljaocu.
 
  Ta pravila već se primenjuju na terenu, u čemu se ističe veliki otkupljivač „Sirogojno kompani”, gde se organizuju obuke ljudi u primeni propisa o higijeni. I u drugim krajevima se više vodi računa o toj obavezi, pri čemu Božo Joković ističe da je zadruga „Agroeko voće” ozbiljno radi na higijeni i stalno je u saradnji sa nadležnim inspekcijama, dok Dragan Bogdanović napominje da se higijena u celom proizvodnom lancu mora primenjivati te da se većina tih pravila u ariljskom malinarstvu odavno poštuje.
Politika

You may also like...

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.