Turski potok: Put od vode za zalivanje useva do zagađivača (VIDEO)
UŽICE – Zamišljena kao ekološko rešenje za otpad iz deset opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga, Regionalna deponija Duboko pretvorila se u ekološki problem, koji je kulminirao požarom pre dve godine. Jedna od posledica je i izlivanje procednih voda u Turski potok.
„To je trebalo da se sanira, da se spreči dalje izlivanje, da ne zagadi i neke pijaće vode“; „Katastrofa, ne može gore“; „Zaista bi trebalo nešto da se uradi posle havarije“, kažu građani kao odgovor na pitanje – koliko su upoznati sa problemima na deponiji u Užicu i zagađenjem Turskog potoka.
Pre otvaranja deponije meštani Lunovog sela su vodu iz Turskog potoka koristili za zalivanje useva i pojenje stoke.
„Turski potok je sada potpuno zagađen i nije više ni za kakvu upotrebu. Nadležni ne rade ništa. Postavljeno je nekakvo postrojenje koje bi trebalo da stvori privid prečišćavanja i privid da uspevaju da drže pod kontrolom zagađenje“, ocenjuje ekološki aktivista Udruženja građana „Da (Ne) dišemo Duboko“, Dragan Grujičić.
Odgovorni u Deponiji tvrde da se od oktobra prošle godine intenzivno radi na rešavanju ovog problema.
„Poslednjih šest meseci preduzete su mere i postavljeno postrojenje za preradu otpadnih voda sa najsavremenijom švajcarskom tehnologijom, sa reverzibilnom osmozom, gde celokupnu vodu koja dolazi sa tela deponije sabiramo u sabirnom šahtu i prečišćavamo kroz postrojenje za preradu otpadnih voda“, naglašava direktor Milan Nenadić, direktor JKP „Duboko“.
Direktor deponije dodaje da ipak postoje kanali kojima procedne vode stižu do Turskog potoka, ali i ističe da 97% te vode prolazi kroz postrojenje. Samo u ovoj godini, užički Zavod za javno zdravlje radio je četiri analize kvaliteta vode iz Turskog potoka, a poslednji put – 13. marta.
„Tada je konstatovano da je Turski potok pete klase i kao takav ne može se koristiti za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. To je, na žalost, ista situacija kao i u prethodnim ispitivanjima“, kaže dr Olivera Janjić, načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje u Užicu.
Voda iz Turskog potoka uliva se u reku Lužnicu, zatim Skrapež i širi sliv Zapadne Morave. Ekološki aktivisti smatraju da bi se morao ispitati i njen uticaj na pijaću vodu nizvodno od problema.
„Na žalost, insitucije nisu ni u jednom trenutku odgovorile adekvatno na ovu našu borbu, ali – idemo dalje. Kao što smo rekli već ranije – ćeraćemo se još“, ističe Dragan Grujičić, ekološki aktivista „Da (Ne) dišemo Duboko.
Dok traje institucionalna borba, Turski potok je „ekološki mrtav“, a voda iz njega širi se dalje.
U međuvremenu, ekološki aktivisti podneli su zahtev Opštinskom sudu u Užicu da zabrani ispuštanje procednih voda u potok i deponovanje otpada na telo deponije.
*Prilog je rađen za učešće na medijskom konkursu nezavisne razvojne švajcarske organizacije Helvetas, koja radi na smanjenju siromaštva, unapređenju ljudskih prava i pružanju fer prilika širom sveta, uključujući Srbiju. Osvojo je drugo mesto. Snimanje i montaža obuhvatili su događaje do 30. marta 2026. godine.
