Toplane u Bajinoj Bašti i Prijepolju prelaze na obnovljive izvore

Proširenje broja toplana koje će sa fosilnih goriva preći na obnovljive izvore energije predviđeno je drugom fazom modernizacije sistema daljinskog grejanja. Projektni menadžer za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Boris Ilijevski izjavio je za RTS da su u analizi Prijepolje, Kladovo, Bajina Bašta i još jedna toplana u Novom Pazaru, kao i da se razmatra veće korišćenje solarne energije.

Posle završene prve faze u kojoj su četiri toplane prešle na drvnu biomasu, nastavlja se modernizacija sistema daljinskog grejanja, a u okviru druge faze analiziraju se mogućnosti za uključivanje novih toplana, izjavio je projektni menadžer za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Boris Ilijevski.

„Druga faza praktično znači povećanje broja toplana koje prelaze sa korišćenja fosilnih goriva na korišćenje obnovljivih izvora energije“, rekao je Ilijevski.

Dodao je da druga faza donosi i novi iskorak kroz korišćenje solarne energije, pa, kako je naveo, Bor, Pirot i Beograd imaju potencijal da obnovljive izvore uključe i u sisteme daljinskog grejanja.

Govoreći o dosadašnjim energentima, Ilijevski je podsetio da su toplane uglavnom koristile mazut, ugalj i gas.

„Većina tih toplana koristila je jako zagađujuća fosilna goriva i ovo je, u stvari, taj cilj — da one sa takvih fosilnih goriva pređu na mnogo bolje i klimatski neutralnije energente“, istakao je on.

Osvrćući se na rezultate prve faze projekta, koja je trajala od 2018. do 2024. godine, naveo je da su četiri toplane – u Novom Pazaru, Majdanpeku, Priboju i Malom Zvorniku – prešle na drvnu biomasu.

Prema njegovim rečima, time su značajno smanjene emisije štetnih gasova.

„Kada se pređe na drvnu biomasu, onda nema više sumpor-dioksida. Drvo ne sadrži sumpor. To je vrlo mala količina. I oni gasovi s efektom staklene bašte, kao što je ugljen-dioksid, takođe su smanjeni osamdeset, devedeset odsto“, naglasio je Ilijevski.

Objasnio je da biomasa ne podrazumeva samo drvnu sečku, već i poljoprivredne ostatke, ostatke iz drvne industrije, biorazgradiv otpad, kao i ogrevno drvo.

Govoreći o iskustvima Evropske unije, naveo je da biomasa ima najveći udeo među obnovljivim izvorima energije.

RTS