TITAN Cementara Kosjerić na prekretnici: Alternativna goriva u fokusu

KOSJERIĆ-Dok cementara Kosjerić obeležava pola veka postojanja, uvođenje domaćih i evropskih taksi na emisiju ugljen-dioksida, praćeno birokratskim zastojem u dobijanju dozvole za alternativna goriva, predstavlja izazov za poslovanje najmanje cementare u regionu.

Ekološka zaštita je već decenijama ravnopravan prioritet poslovanja fabrike u koju je od privatizacije 2002. godine uloženo oko 30 miliona evra, što predstavlja trećinu ukupnih investicija. „Ponosimo se time što smo posle dugog niza godina, posle velikih investicija i napora, došli do toga da možemo da radimo punim kapacitetom, a da vazduh u Kosjeriću u isto vreme bude u zelenoj zoni prema nacionalnim i kriterijumima Titan grupe“, ocenjuje generalni direktor Miroslav Gligorijević. Fabrika uspešno upravlja i otpadnim vodama kroz zatvoreni sistem u kom prečišćava vodu tako da bude čistija od one koju uzima iz reke Skrapež.

Dodatni problem predstavlja nova taksa na emisiju CO₂ koja cementaru košta pola miliona evra, dok joj se istovremeno uskraćuju tehnički alati za smanjenje emisija. „Ono što je za nas problem je što smo mi od ove godine oporezovani taksom na emisiju ugljen-dioksida, a nemamo glavni alat za smanjenje naših emisija ugljen-dioksida, a to su alternativna goriva. I to je situacija koja je za nas opasna“, objašnjava Gligorijević, ukazujući na konkurenciju. „Naša domaća konkurencija koristi alternativna goriva skoro 20 godina“, kaže.

Koren ovog zaostatka krije se u administrativnom zastoju na lokalu. „Mi smo 10. oktobra 2017. godine, sećam se datuma, dobili građevinsku dozvolu za postrojenje za doziranje alternativnih goriva od komunalnog otpada u Srbiji, a 30 dana je zakonski rok za pokretanje upravnog spora. Opština je u zakonskom roku pokrenula upravni spor. Sve instance upravnih sporova su se povlačile do negde kraja 2023. godine“, navodi Gligorijević, dodajući da je opština nakon izmene dozvole ponovo pokrenula spor. „Umesto da otvoreno i argumentovano razgovaramo o načinima na koje bi se ovaj projekat mogao realizovati, o merama zaštite, o praćenju uticaja na okruženje, o načinima zajedničke kontrole porekla i sastava goriva, mi se vrtimo u tom začaranom krugu tužbi već godinama. U takvoj situaciji gubimo svi. Mi gubimo konkurentnost i ugrožena nam je održivost poslovanja, ostaje nam sve manje prostora za pomoć lokalnim projektima i inicijativama, a društvo gubi mogućnost bezbednog zbrinjavanja hiljada tona komunalnog otpada, svake godine“, konstatuje.

Šta zapravo brine ne samo opštinsko rukovodstvo već i deo sugrađana u jednoj od najmanjih opština u Srbiji? Ispostavilo se da cementara planira da koristi komunalni i drugi neopasni otpad kao gorivo, pa postoji strah od stvaranja deponije, i to u kraju koji dosta polaže i na svoju turističku ponudu. Gligorijević objašnjava da nema razloga za brigu.

„Proces sagorevanja alternativnih goriva u industrijskim cementnim pećima potpuno je različit od procesa koji se odvija recimo ako neko zapali kontejner ili ako zapali gomilu smeća na otvorenom“, ističe Gligorijević i objašnjava da je to direktna posledica fizičko-hemijskih zakona same proizvodnje klinkera. „Goriva u cementnim pećima stvaraju temperature do 2000 stepeni. To su ekstremno visoke temperature i te temperature su nam neophodne da bismo dobili kvalitetan proizvod. Kamen se u našim pećima praktično topi na 1500 stepeni i tada se odigravaju sve te hemijske reakcije koje omogućuju stvaranje cementa, a to znači da mi moramo da držimo visoke temperature sve vreme u procesu da bismo dobili ovakav proizvod. Produkti sagorevanja imaju uticaj na kvalitet finalnog proizvoda, zbog čega kvalitet goriva mora biti strogo kontrolisan, što je dodatna garancija da će se postupak odvijati bez rizika po okruženje“, istakao je on. Dodatna prednost ogleda se u tome što u ovom procesu ne nastaje pepeo koji bi se odlagao na deponije. Takođe, projektom je predviđeno da cementara koristi goriva pripremljena u postrojenjima za preradu otpada koje se nalaze van Kosjerića, tako da na lokaciji cementare ne bi bilo prikupljanja, selekcije ni deponovanja otpada – pripremljeno gorivo bi se dovozilo u fabriku u skladu sa dnevnim kapacitetima postrojenja.

Iako cementara obezbeđuje trećinu lokalnih prihoda opštinskog budžeta i realizuje promet od 14 miliona evra godišnje sa lokalnim dobavljačima iz Kosjerića, rukovodstvo ne želi da ekonomske zasluge koristi kao opravdanje. „Uvek ćemo reći da ovaj ekonomski uticaj ne koristimo i nećemo ga koristiti kao izgovor za ignorisanje našeg ekološkog uticaja ili kao izgovor za nečinjenje maksimalnog u cilju smanjenja ekološkog uticaja“, naglašava Miroslav Gligorijević, i sam rođeni Kosjerac.

O tome svedoče i planirana ulaganja. Naime, nakon rekonstrukcije i ugradnje modernog vrećastog filtera, na pomolu je nova investicija u SNCR postrojenje za smanjenje emisije azotnih oksida. Realizacija projekta je u toku i početak rada se očekuje krajem ove ili početkom sledeće godine.

Nedeljnik,Biznews