Svetski dan knjige uz pisca Zorana V. Momčilovića
ČAJETINA-Biblioteka „Ljubiša R.Đenić“ obeležila je Svetski dan knjige prepodnevnim druženjem sa učenicima OŠ „Dimitrije Tucović“ iz Čajetine i „Milivoje Borović“ iz Krive Reke, upoznavajući ih sa književnim stvaralaštvom zavičajnih pisaca. U večernjim satima je svojim čitaocima upriličila druženje sa književnikom Zoranom V. Momčilovićem.
Zoran V. Momčilović je jedan od autora čija su dela, na osnovu godišnjih anketa Narodne biblioteke Srbije, bila među najčitanijim u periodu od 2005. do 2013. godine. Sa ovim piscem je imala priliku da se druži čajetinska publika.
„Ovih četiri i po sata putovanja iz Prokuplja prema Čajetini, da je trajalo i deset sati, ja bih došao. Jer, osećam neku sreću , čini mi se kao da ovo mesto poznajem godinama! Kao da sam na neki način dolazio svake godine i održavao promocije, mada je ovo prva koju ću održati ovde“, rekao je na početku razgovora, za „Zlatibor pres“, pisac.
U jednočasovnom susretu, Momčilović je čitaoce ukratko upoznao sa sadržajima svojih romana, zadržavši se najviše na poslednje, „Kovčeg za oba sveta“. Roman je interesantan, intrigantan i u velikoj meri buntovan, ističe Momčilović, dodajući da svoj identitet možemo sačuvati jedino kroz kulturu, uz popravku vaspitanja.
„Napisao sam devet romana. Mislim da sam objavio negde oko 30 000 knjiga. Dva romana su bila u širem izboru za NIN-ovu nagradu, a to su „Roksanda“ i „Posrednik grešnima“, a inače jedan od tih romana, „Pamučna polja“, izašao je u tri hiljade primeraka. A u „Kovčegu“ sam opisao 14. vek i u njemu pretim porodicu Preradović kroz vekove. Zadnji segment romana je sveden u 21. veku i i to 2023./2024. godina“, objašnjava Momčilović.
Romani „Monahinja“ i „Roksanda“ , koji su doživeli više izdanja, dugo su bili miljenici među čitalaocima, kada je reč o domaćim piscima.
„Ja sam `99. godine, što nije tajna, bio pripadnik Vojske Srbije, oficir na Kosovu. Iz tog perioda, sa tog terena, doneo sam autentičan dnevnik koji sam ubacio u „Monahinji“. Međutim, ja sam „Monahinju“ sveo na 1999. godinu, tako da je to današnje vreme. „Roksanda“ je prerađeno delo, drugo po redu, od romana „Cvet Rosine lipe“. A zašto sam ga preradio? Zato što je „Cvet Rosine lipe“ pisan u dijalektu i mislim da ona nije doživela neku čitanost, pošto je dijalekt i preradio sam ga u književnom smislu tako da je „Roksanda“ dve-tri godine bila među najčitanijim romanima u Srbiji.“
Na kraju ove večeri kojom je obeležen Svetski dan knjige, svi prisutni su dobili po potpisani primerak jednog od piščevih romana.
Zlatibor press
