Srbi u Vankuveru stihovima nazdravili ljubavi
VANKUVER – U prepunoj sali SKUD-a Zavičaj, u ime vina i ljubavi, održano je treće poetsko veče pod nazivom “Ja bih stihom da ti kažem”.
U prvom delu programa, gosti su po svom izboru čitali svoje već objavljne pesme i priče, a među njima su bili Đukan Miljevic, Ibrahim Honđo, Branimir Kovač,Vedran Janković i Lena Savić.
Vino i ljubav su neiscrpne teme te su se u drugom delu programa na bini smenjivali skoro svi posetioci čitajući stihove jugoslavenskih nezaboravnih velikih pisaca: Jovana Dučića, Desanke Maksimović, Đure Jakšića, Jovana Jovanovića – Zmaja, Radeta Drainca, Nevenke Čalić, Gorana Tadića i mnogih drugih.
Članice pevačke grupe Golubice su i ove večeri otpevale predivne etno pesme, s porukom da će negovati srpstvo i tradiciju.
Velikim aplauzom su nagrađeni i specijlni gosti Miya Lin i Jamel, koji su u romantičnoj atmosferi otplesali Kizombu. Inače, Miya je sa Tajvana, a Jamel iz Juzne Afrike. Miya je zaplakala kada se čitala poema “Strepnja”, Desanke Maksimović.
„Ja ne razumem srpski, ali sam osetila i razumela emociju koju vi dajete čitajući. Vi ste puni ljubavi. S nestrpljenjem čekam sledeću srpsku manifestaciju i volela bih da opet učestvujem „, rekla je Miya.
„Odlično veče. Uživao sam . Hvala u ime lepe reči na organizovanju književnih druženja. Ja sam se osećao kao da sam u zavičaju, u meni se probudio taj osećaj zahvaljujući vama koji ste uspeli da okupite sve te divne ljude“,utisci su Ibrahima Honđa .
Oduševljenje nisu krili ni pijanistkinja Orijana Whit i gitarista Ivan Tucakov , koji su doprineli svojim notama da stihovi nežnije dopru do srca.
Na kraju još jedne u nizu uspešne kulturne večeri, zasijala je svima suza u oku, kada je pročitana pesma “Odlazak od kuće”, Nevenke Čalić, koja je sve podsetila na vreme kada su se rastajali sa ognjštem.
Ostala je još na pragu,
stara, dobra, tužna mati
uz jecaje, briše suze,
dugo će mi ime zvati…
“Idi,nek te Bog sad čuva”,
to su bile zadnje reči…
Na daleke pute pođoh,
možda nekoj boljoj sreći…
Kao svaka brižna mati,
za sreću se moju moli,
a za uspeh u životu,
moj odlazak vodom poli…
Bol i tuga srce guše,
ispratila u svet dete,
osta sama, draga mati,
strahovanja dušom lete…
I meni se grlo steglo,
osta selo, kuća, mati,
ne znam kad ću opet doći,
al’ čežnja će kući zvati…
ZooM
