Škola u Rogačici, škola sa dušom (VIDEO)

ROGAČICA, BAJINA BAŠTA – Osnovna škola „Stevan Joksimović“ u Rogačici, kod Bajine Bašte funkcioniše kao velika porodica – svi se poznaju, pomažu i brinu jedni o drugima. Jedna je od retkih škola u Srbiji, koja ima šest izdvojenih odeljenja i uprkos tome što neka imaju samo po jednog đaka, sve besprekorno funkcioniše. Da sve bude baš tako svakodnevno se stara Rade Jezdić, direktor ove škole.

Razgovorom sa đacima Rade Jezdić počinje svaki radni dan u školi u kojoj je direktor već deset godina. Ovaj dugogodišnji učitelj kaže da je učionica njegov dom, da je tu započeo karijeru i da se tu najlepše oseća.

„Moja najveća ljubav je učionica i tome sam ostao dosledan i danas“, započinje Rade svoju priču.

Zna sve o svakom đaku – zna ko ima loš rukopis, ko može da bude bolji u nekom predmetu i kakvi ih problemi muče. Upravo zato đaci mu veruju, lako mu se poveravaju, a on je uvek tu da pomogne.

„Na primer matematika, kada neko nešto ne zna on dođe i pokaže nam kako se to radi. On je uvek tu, prati naš rad. On je uvek tu negde, možemo da mu kažemo ako imamo neki problem, da mu se poverimo“, kažu đaci.

Ovog sjajnog učitelja po dobrom pamte i đaci u čajetinskom selu Alin potok, ali i u užičkoj Čakovini gde je isto ovako radio. Nije mu bilo teško da radi i fizičke poslove, ali i da sa decom igra fudbal, odbojku. Uvek se srcem bori za decu i školu u kojoj radi.

„Laka koordinacija i komunikacija sa njima daju im pravo da mi se otvore, da mi ukažu na neki problem ili preporuče, ali samo kao drugu“, objašnjava Rade kako je stekao poverenje učenika pa je ta komunikacija iskrena i otvorena.

Sva ova deca putuju u školu po nekoliko kilometara, škola je obezbedila prevoz do svake kuće, na ekskurziju svi moraju da idu, škola mora da im bude kao drugi dom. Ovenčan Svetosavskom nagradom 2009. godine kao najbolji prosvetni radnik u Srbiji, Rade se trudi da im bude uzor i da im pomogne u odrastanju.

„Kroz disciplinu, jako obrazovanje i pre svega pružanje svih onih preko potrebnih preduslova i zakonskih i onih ljudskih da bi oni postali pre svega dobri ljudi, a potom i stručnjaci u oblastima za koje se budu školovali“, priča ovaj neumorni čovek koji svoj entuzijazam i ljubav prema poslu prenosi i na druge.

Kolege ga prate pa je na njegovu inicijativu iz štampe izašla i knjiga u kojoj su dečji likovni i literarni radovi.

„Danas deca sve manje čitaju, a još manje pišu pa je ovo dobar pokušaj da se podrži to što oni rade i da im se da vetar u leđa da nastave da pišu i kada izađu iz škole“, priča Aleksandra Nešković, nastavnica srpskog jezika i književnosti o zbirci poezije nastaloj u ovoj školi.

A Rade veruje da će svojim primerom ovu decu naučiti i neke važnije stvari u životu od matematike i fizike, a to je kako biti dobar čovek, razmišljati dugoročno i misliti na druge.

„Oni su veliki ljudi nisu oni deca. Njihova mašta zalog je pozitive i iz nje pouku mogu da izvuku ne samo stariji nego i oni koji vode ovu zemlju“, završava svoju priču Rade Jezdić, direktor jedne seoske škole koji svojim delom vraća nadu da su ljudi najvažniji, a ne neke druge prolazne stvari.

Škola u Rogačici, sa izdvojenim odeljenjima ima 241, đaka, ali svi dišu kao jedan. Direktor koji svaki dan do škole putuje iz Užica ili sa rodnih Zaovina na Tari, uvek je korak ispred drugih i vredno radi da svako dete ode na ekskurziju, da svi imaju užinu, knjige, školski pribor. Dok je on ovde ništa ne sme da ih razdvaja, a treba da ih povezuje uspomena na lepo i bezbrižno detinjstvo.