Škola u Rači postaje Muzej ćirilice
BAJINA BAŠTA– Ćirilici poslednjih godina u Bajinoj Bašti poklanjaju osobitu pažnju. U lokalnoj skupštini 2019. usvojena je Deklaracija o zaštiti i negovanju ćirilice, pa osnovano Radno telo za predlaganje i praćenje mera u zaštiti ovog pisma. Potom je utemeljena manifestacija „Ćirilična baština”, koju ovde redovno održavaju krajem maja, a upravo se u centru varoši oprema jedinstveni Park ćirilice. Sada je u pripremi još veći poduhvat – izgradnja Muzeja ćirilice u obližnjoj Rači nadomak istoimenog manastira, što Bajinobaštani smatraju poslom od nacionalnog značaja.
Za budući Muzej ćirilice odabrali su zgradu stare škole u Rači (pored puta Bajina Bašta-manastir Rača), koja je odavno bez đaka, a u vlasništvu je opštine. Građevina je pogodna za pretvaranje u muzej, tu je i prostrano dvorište gde se može napraviti amfiteatar i drugo što treba za prezentacije. Osnivač i organizator „Ćirilične baštine”, Siniša Spasojević kaže za naš list da je opština Bajina Bašta u budžetu za ovu godinu opredelila sredstva za izradu projekta rekonstrukcije škole u Rači i njenog pretvaranja u Muzej ćirilice.
– Procedura javne nabavke je završena, posao je dobio arhitektonski studio iz Beograda i sada se nalazimo u fazi izrade projekta. Po njegovom završetku i obezbeđivanju sredstava krenućemo u radove na objektu i parternom uređenju. Potom sledi nabavka opreme za Muzej ćirilice. Očekujemo i pomoć države, smatramo da je ovo poduhvat od nacionalnog značaja – kaže Spasojević, uveren da se Bajina Bašta iskazuje kao vodeća opština po naporima za očuvanje ćirilice i doprinosu da se pitanje njenog statusa u našem društvu stavi u prvi plan.
Ove aktivnosti, dodaje, svoju osnovu crpe iz istorijskog značaja obližnjeg manastira Rača i uloge čuvene Račanske prepisivačke škole (formirane u drugoj polovini 16. veka), u očuvanju srpskog jezika i pisma u vremenu ropstva pod Osmanlijama. – Rača je tada, nakon što su Turci uništili srpske štamparije, sa prepisivačkom školom postala „srpski univerzitet” gde su najučeniji ljudi tog doba živeli, širili pismenost i umnožavali i ukrašavali knjige. Evlija Čelebija piše 1630. da je skriptorija u Rači imala 300 kaluđera prepisivača koje je opsluživalo 400 čobana, kovača, ekonoma, a u obezbeđenju bilo oko 200 stražara. Nakon velike seobe Srba Račani su na severu, sve do Sent Andreje, stvarali osnovu srpske azbuke i književnosti u novom veku. A tokom Drugog svetskog rata u manastiru Rača sačuvano je Miroslavljevo jevanđelje, najznačajnija srpska rukopisna knjiga – podseća Siniša Spasojević.
Sada u radu na očuvanju ćirilice opština Bajina Bašta želi da sistematično poveže priču o počecima našeg pisma, Račanskoj prepisivačkoj školi, zabranama kroz istoriju, izazovima i primeni u ovom vremenu… Muzej u Rači, gde će biti stalna postavka o istorijatu ćirilice i dometima Račanske škole, treba da pokreće i usmerava istraživanja srpskog jezika i pisma. Tu će se organizovati radionice o ćirilici i raznovrsni programi za posetioce, muzej će čuvati, proučavati, dokumentovati ćiriličku građu, zbirke vezane za istoriju srpskog jezika i pisma. – Pored kulturnog značaja, očekujemo da Muzej ćirilice ima veliki turistički potencijal i dobru posećenost. Nalazi se na atraktivnom mestu u blizini manastira Rača i Nacionalnog parka „Tara”, stećaka koji su na listi Uneska, reke Drine, blizu granice sa Republikom Srpskom – ističe naš sagovornik i pominje da Bajinobaštanima važna pomoć u osnivanju Muzeja ćirilice stiže od direktora Istorijskog arhiva iz Užica Željka Markovića, koji je član Nacionalnog saveta za kulturu.
Budući da od početka podržava aktivnosti opštine Bajina Bašta na zašiti i negovanju našeg pisma, Marković je u Nacionalnom savetu za kulturu pokrenuo inicijativu da u godišnji program uđe predlog za osnivanje Muzeja ćirilice, koji su članovi saveta prihvatili. – Zamisao je da opština Bajina Bašta obezbedi sredstva za pripremu početka rada muzeja u Rači, a da država bude njegov osnivač, daje saglanost na programe rada i finansira muzejske programe i zaposleni kadar. Time želimo da obezbedimo trajnost i kvalitet u radu te ustanove. U narednom periodu s takvim predlogom savet će izaći pred Vladu Srbije, od koje očekujemo da ga prihvati. Raduje me što je predloženo osnivanje Muzeja ćirilice naišlo na odobravanje svih članova Nacionalnog saveta za kulturu, posebno akademika Zlate Bojović koja je član tima za izradu pomenutog predloga – kaže za „Politiku” Željko Marković.
Politika
