Sezona branja gljiva: Šta treba da znamo ako ih koristimo u ishrani? (VIDEO)
UŽICE – Mnogo je zabluda po pitanju gljiva, a jedna od najvećih je da su tu samo zbog nas, iako je njihova glavna funkcija razgradnja biološkog otpada. Gljivari ističu da za bezbedno konzumiranje pečurki postoji nekoliko preduslova.
„Moja topla preporuka je da se gljive ne beru ukoliko ih ne poznajemo, da se ne uzimaju od ljudi za koje nismo milijardu odsto uvereni da su vrsni poznavaoci gljiva, da ih ne uzimamo od prijatelja, rodbine, komšija na poklon, da ih ne kupujemo na pijacama, jer gljive na pijacama niko ne kontroliše“, kaže gljivarka Milka Adžić.
Darko Jovanetić, koji je, zajedno sa Milkom Adžić, jedan od organizatora nedavno održane Izložbe gljiva u Drežniku, potvrđuje da se u ovom periodu u prirodi može pronaći veliki broj vrsta jestivih gljiva.
„Ovih dana se u našim krajevima bere nekoliko vrsta gljiva. Najzastupljeniji je vrganj, tamo gde ima četinara, na obodima pašnjaka rastu rujnice ili borovnjače. Sunčanice su takođe popularne, ali ljudi koj se gljivama bave uvek naglašavaju – oprez, oprez i samo oprez“, kaže Jovanetić.
Oprez podrazumeva i poznavanje bezbednih načina pripreme jela od gljiva, jer većina njih spada u uslovno jestive. Konzumacija sirovih gljiva se nipošto ne preporučuje.
„Ne jedemo sirove gljive, ozbiljno ih termički obrađujemo. Kada to kažem, mislim na 15 do 20 minuta visoke temperature – kuvanja, prženja, dinstanja, pečenja u rerni. Usitnjavanje je takođe važno, jer ćelijski zid gljive je, između ostalog, sastavljen i od hitina – supstance koja se nalazi i u oklopima rakova, što gljive čini teško svarljivom hranom“, ističe Milka Adžić.
Gljivari napominju da je pečurke najbezbednije nabavljati u velikim marketima ili na pijacama, ali sa deklaracijom od uzgajivača.
