Radost, smeh, strah i trema – kako deca doživljavaju polazak u prvi razred

Novi školarci u ponedeljak, 1. septembra, polaze u školu, što je važan dan u životu cele porodice, a naročito đaka prvaka. Osećanja su pomešana, bilo da se govori o onima koji se plaše ili raduju. Doktorka Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut Klinike „Doktor Laza Lazarević“ kaže da roditelji tog dana deci treba da prirede prazničnu atmosferu i da postepeno uvode male nove rutine i rituale. Treba da im objasne da trema zbog polaska u prvi razred nije nužno loše osećanje, kao i da ih ne sprečavaju da preuzimaju odgovornost za male odluke u cilju sazrevanja, zaključuje Đorđevićeva.

Doktorka Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut Klinike „Doktor Laza Lazarević“ kaže da će oko 60.000 đaka prvaka imati osećaje slične onima koje imaju kada dočekuju Novu godinu.

„Prvi septembar je kao mali prvi januar za sve one kojima je škola važna u životu. Roditelji prvog septembra deci treba da naprave prazničnu atmosferu punu radosti. Činjenica je da tom danu dajemo pozitivan ili negativan predznak i svaka promena jeste stresogen faktor, a stres podrazumeva adaptaciju na promenu zbog čega je važno da kod dece podstičemo razvoj tih resursa i razvoj adaptacije na promene – tako sazrevaju“, ističe Đorđevićeva.

Smatra da je važno i da roditelji kod dece što je duže moguće neguju procese interesovanja za sve novo što dolazi sa polaskom u školu.

„Roditelji decu za prvi septembar treba da pripreme tako što će uvoditi neke nove rutine i rituale. Odnosno, svaka promena podrazumeva nove rutine i rituale i ritmove. Recimo, tokom leta su duže spavali, sada moraju da ustaju ranije i da sve što potencijalno može da bude neprijatno u čitavom procesu spojimo sa nečim prijatnim“, objašnjava sagovornica.

Navodi da trema koju novi školarci često imaju prvog dana škole može da ima i pozitivne efekte.

„Kada imamo tremu, povećana nam je koncentracija, pa možemo da postignemo bolje rezultate. Problem kod treme je što može da nas sabotira. Roditelji treba da objasne deci pozitivne efekte i da sa decom podele na koji način to može malo drugačije da se posmatra. Postoji i strah zato što je to nešto novo, ali je dobro i da razgovaramo i da nekako budemo sa njima u svemu tome“, smatra Đorđevićeva.

Podvlači da roditelji ne smeju da plaše svoju decu eventualnim negativnostima oko polaska u školu i da im nagomilavaju obaveze.

„Ne treba ih plašiti školom i školskim obavezama, zbog toga što taj strah može da ih na neki način parališe i blokira, ali je naravno dobro da kod dece podstaknemo odgovornost i mogućnost da donose, za početak, male samostalne odluke. Na to treba da ih podstičemo od prvog dana prvog razreda. Sa sedam godina mogu da preduzmu određenu odgovornost za neke postupke i radnje. Mislim da je najvažnija lekcija za roditelje u tom periodu da shvate da su deca odvojena bića ili bića za sebe“, napominje sagovornica.

Objašnjava da, u tom kontekstu, deca nisu unapređene verzije svojih roditelja.

„Da se to shvati, jedan je od najvećih izazova roditeljstva. Moraju da prepoznaju jedinstveni potencijal svog deteta – šta je to što dete može da uradi, a ne šta je to što oni žele da ono uradi. Iz te perspektive je sve mnogo lepše i bolje“, zaključuje Đorđevićeva u razgovoru za Jutarnji dnevnik Radio-televizije Srbije.

RTS