Radišine čuture stigle i do Australije (VIDEO)
BAJINA BAŠTA – Srpska čutura vezuje se brojnim običajima u našoj zemlji. U jednom bajinobaštanskom selu izrađuje se na tradicionalan način. Vodimo vas u porodicu Radovanović.
Na svadbe i veselja nekad, a ponegde i danas, zvalo se uz čuturu. Ona je simbol srpske kulture, a u novije vreme i suvenir. U porodici Radovanović, u bajinobaštanskom selu Pilica, na tradicionalan način izrađuju ih skoro 150 godina. Radiša je treća generacije porodice koja se bavi ovim zanatom.
“Pre 150 godina nije bilo flaša, kada su pravljene čuture. Kod mene je i sada isti izgled čuture, jedino što se rezbari, da bi bila lepša, kada se stavi za urkas negde. Isti je princip rada, strogo ručni rad, svaka je unikat”, priča nama Radiša.
Radiša kaže da u toku dana može da napravi dve do tri čuture. Nakon toga sledi rezbarenje, koje se radi u Kragujevcu, kao i stavljanje voska u unutrašnjost.
“Čutura mora da se pravi od mekog drveta, recimo od javora ili jele, pošto se pravi iz cela, pa se ubaci jedan krug. Ne može da se pravi od hrastovine. To bi puklo, jer se ne pravi kao bure.”
U Radišinoj radionici nastaju minijaturne čuture kao suveniri, ali i one veće u koje staje od pola litra do litar i po rakije.
“Imamo čuture i od tri litra, neke je pravio i moj otac. Jednu sam napravio i sa dva rezervoara.”
Čuture koje su nastale u selu Pilica, stigle su do Amerike, skoro čitave Evrope, Australije, ali je jedna čutura poklonjena nekome veoma važnom u bivšoj Jugoslaviji.
“Otac je pravio čuturu koja je 1974.godine poklonjena Titu. To nisam ja pravio, a da li ću stići da je napravim nekom velikanu, to ćemo tek videti”, kaže Radiša.
Ovaj zanat, koji se u porodici Radovanović čuva vek i po, ima i naslednike. Uz Radišu je uvek u radionici i njegov unuk.
“Ja sam još mali imam tek 14 godina. I moj deda je počeo od malih nogu, ali ne ovako kao ja. Polako učim uz njega. Zanat je lep i nema razloga da ne nastavim da ga radim”, kaže Radišin unuk, Jovan Andrić.
Veština izrade drvenih čutura u selu Pilica kod Bajine Bašte, od 2016.godine nalazi se u Nacionalnom registru nematirjalnog kulturnog nasleđa Srbije.
