Račanska povelja Zlati Kocić
BAJINA BAŠTA-Odlukom žirija za dodelu Račanske povelje, ova prestižna književna nagrada za ovu godinu dodeljena je Zlati Kocić, pesnikinji iz Beograda „za obnovu vere i opevanu svetlost života, duha i jezika“. Žiri je radio u sastavu: Saša Radojčić, Darko Daničić i Mileta Aćimović Ivkov .
U obrazloženju odluke se kaže:
„Pesnikinja, prevodilac i esejista Zlata Kocić ostvarila je u novom veku, kao malo ko u savremenoj srpskoj poeziji, značajan stvaralački uzlet i uspon. On je oglašen pesničkom knjigom Vazdušne freske (1999), a potvrđen lirskim spevom Lazareve lestve (2003) – ostvarenjem po mnogo čemu retkom i izuzetnom u našem modernom pesništvu. Posle njega su usledile knjige pesama: Melod na vodi (2008), Belo pule (2014), Biberče (2014) i Grumen (2020), koje su taj visok dostignuti stvaralački doseg potvrdile i dodale mu nove vrednosne akcente.
Mada poezije Zlate Kocić nije lako razumljiva, u njoj se zapaža nastojanje da se aktiviraju i u poetski opis prevedu dubinski slojevi nacionalne kulture i književnosti, kao što je u njoj veoma aktivna veza sa našom i ruskom avangardnom poezijom, versko-duhovnim nasleđem i, na njegovoj osnovi, izgrađenom tradicijom, kao i sa životnom stvarnošću.
Čitava slojevita duhovna vertikala postavljena je u ovoj poeziji kao osnova i kalem oko koga se pletu jezički veoma pažljivo izgrađeni, značenjski višestruko složeni, simbolički i aluzivni, stihovani iskazi, pesničke slike, misli i asocijacije. Zbog toga su neke njeni stihovi, poglaviti oni ugrađeni u izdvojeni lirski spev Lazareve lestve, istovremeno tanana ispovest, trepetna poetska molitva i skrušeno hrišćansko pokajanje, koliko su i epifanijsko i himnično slavljenje svetosti duha, vrednosti života i blaga jezika.
Naša je književnost njenim promišljenim i unutarnje proživljenim pevanjem trajno obogaćena, a naša zamračena stvarnost, barem na trenutak, tavorskom svetlošću duha i jezika prosvetljena i prožeta. Dovoljno za pohvalu i pamćenje“.
BB glas
