Priboj kao primer dobrosusedskih odnosa: Različitost je Božiji dar (VIDEO)
PRIBOJ – U okviru projekta „Različitost nas ujedinjuje i spaja“ u Priboju je održana radionica koja je okupila sve relevantne učesnike koji mogu doprineti kulurnoj različitosti i povezivanju.
Projekat realizuje Udruženje Razvojno kulturno edukativni centar “NatAna”, a uz podršku kabineta Ministra za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost. Cilj projekta je da prikaže Opštinu Priboj kao primer dobre prakse negovanja međunacionalnih odnosa, kroz niz aktivnosti.
„Ovo je bila prilika da vidimo da svi razmišljamo na isti način, da je Priboj u prednosti, jer njegovi stanovnici mogu da se upoznaju sa različitim kulturama. Kad nešto ne znamo, onda je to pogodno tle za mnoge manipulacije i stereotipe. Mi smo okupili sve državne i lokalne institucije koje rade sa mladima. Svi oni su dali svoje viđenje Priboja kao multikulturalne sredine i jedan od glavnih zaključaka jeste da treba da živimo jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih. To je smernica za naše dalje aktivnosti“, kaže Natalija Bukvić iz Razvojno kulturno edukativnog centra “NatAna”.
„Različitost je Božiji dar. On je stvorio sve ljude pojedinačno, a svako ima svoju individualnost, svaka osoba je unikat, Božije stvorenje. Neophodno je da sarađujemo. Grupacije kao što su verske zajednice ili grupacije po nacionalnoj osnovi treba da imaju za cilj da se promoviše nešto što je dobro, korisno svim ljudima, a ne samo određenoj skupini. Treba da drugoga gledamo kao svoga bližnjeg, a mi to u Priboju dobro znamo, živimo jedni sa drugima, razumemo jedni druge“, kaže Edin ef. hamzić, predstavnik Islamske zajednice u Priboju.
Protojerej stavrofor Marko Papić, arhijerejski namesnik pribojski ima slično razmišljanje.
„Izuzetno sam zadovoljan, kao predstavnik SPC i neko ko je rođen u Priboju što su mladi Priboja izrazili dobru želju i nameru da unapređuju svoje odnose. Svaki čovek je stvoren da bi postao ličnost, a ličnost se postaje isključivo iz odnosa sa drugim čovekom. Kroz te odnose treba da izgrađujeo drušđtvo u kome živimo. verske zajednice tu mogu da daju veliki doprinos. Mi, kao verski predvoditelji lokalne verske zajednice treba da radimo na približavanju i međusobnom upoznavanju jednih sa drugima. Mi ovde u Priboju ne živimo jedni pored drugih, već jedni sa drugima. Iskušenja iz prošlosti nisu uticala na dobrosusedske odnose“, kaže protojerej stavrofor Marko Papić.
Jedan od učesnika proojekta je i srednjoškolac Doan Spahović.
„Profesori i direktori škola su spomenuli devedesete godine koje su za sve nas bile kobne. Posebno starija generacija je pala najvažniji test, test ljudskosti i empatije. To je dobar primer nama mladima, da nam se ne desi ono što se njima desilo, jer je stvarno strašno – da jedna majka ili dete zaplaču samo zato što je neko ove ili one vere. Svi treba da budemo jednaki i zajedno. Ne može meni koji sam islamske veroispovesti biti važniji musliman iz neke daleke zemlje od mog prvog komšije koji je pravoslavac. Ključnu ulogu tu imaju roditelji, a onda i obrazovne institucije“, ističe Doan.
