Ovo je surovo gadno vreme

UŽICE – Pretposlednje večeri u okviru Jugoslovenskog pozorišnog festivala izvedena je predstava „Bez portfelja“, koprodukcija Gradskog pozorišta iz Podgorice i Barskog ljetopisa. Predstavu je po tekstu Stevana Koprivice, režirao Branislav Mićunović.

Pisac teksta Stevan Koprivica kaže da je imao ideju da napiše još jednu komediju i da je u početku postojala namera da se osloni na Nušića, kao što se on oslanjao na Gogolja. Stvarnost vremena u kojem živimo, Koprivica je smestio u svoju „Gospođu ministarku“, ali bez onih ljubavnih zapleta koji su deo Nušićevog komada.

„Čini mi se da je ovo vreme koje ne trpi emotivne, melodramske priče. Ovo je surovo gadno vreme, nevreme, u kome ovako ispričane priče imaju veći teatarski i društveni značaj. Ovo je priča o čoveku po sredini, što bi rekao Aristotel, o malom  čoveku , sličnom nama, koji se suočava sa strašnim, grozomornim, hororom – izazovom vlasti i pretvara svoj mali, običan život u horor. Ja sam, dosledan svom dosadašnjem pisačkom rukopisu, pokušao da nađem neko zrno ironije, osmeha, šale, da malo nađemo komediografsku vizuru, ali moram priznati da mi to reditelj Mićunović nije dozvoljavao. Bremenito, neizvesno vreme u kome živimo je bilo razlog da se odmaknem od melodramskih zapleta, mediteranskih komada i da uđem u nešto što jeste naša društvena stvarnost i da se zabavim politikom, ali da ne politiziram,“ kaže Košprivica.

Dušan Kovačević, koji igra ministra u ovoj predstavi, kaže da igra čestitog čoveka koji nije ni sanjao šta će ga snaći u životu. Opisuje ga kao veoma skromnog čoveka, koji je došao do vrha, ne za njega, već za njegovu ženu.

„Svo njegovo delovanje usledilo je nakon što je ona preuzela kontrolu. Privatno, daleko sam od šoviniste, ali sam alfa mužjak, pa mi nije bilo lako pomiriti se sa sobom. To je jedan izazov, koji sam pokušao da uradim glumačkim sredstvima. Ovaj stil koji smo pokazali i dogovorili sa rediteljem, specifičan je jer smo se odmakli od bilo kakvih karaktera, već smo kopali duboko po sebi i tražili naše lične stavove prema tim situacijama, odnosima i oklnostima koje su nas zadesile.“

Iako sve vreme dok publika gleda predstavu, ulogu ministarke, koju tumači Dubravka Drakić, poredi sa Nušićevom Živkom ministarkom, u ovoj predstavi evidentan je preokret.

„Trudili smo se da opravdamo tu vrstu surovosti, koja proizilazi iz gladi, ne bukvalno, već gladi za onim što je moć, pozicija i brz način da se nešto stvori. To svedočimo svi u našim sredinama. Taj koji se dokopa vlasti, moći, veza, pozicije, tu menam granica. Ono što je na mene ostavilo najveći utisak u predstavi je preokret i njena potrerba da kroz suočavanje sa svima, ali i sa samnom sobom, shvati da permanenta revolucija i preispitivanje ko smo mi to, zašto mi to radimo, zašto nam se dešava to što nam se dešava, zašto živimo u takvim sistemima. Moramo neprekidno da mislimo na to i u vaspitavanju i obrazovanju dece, kako da budemo bolji,  na koji način da promenimo neke urođene modele ili sistemske stvari. Mislim da to nećemo dobiti od političara i da je odgovornost na nama. Mi smo kao ekipa ove predstave to pokupšali da uradimo“.

Koncept koji je reditelj tražio od glumaca je da ne igraju likove, niti  da igraju realistične scene, već da budu reprezenti nekog dela društva, kaže Miloš Pejović.

„Ja sam trebao da predstavim akademika. Nije bilo lako naći tačnu poentu tog lika, jer kroz ovo što je napisano, on ima neke stvari koje govore o potlačenosti intelektualaca u današnjem vremenu i društvu, a sa druge strane on nije pravi intelektualac. Bilo je nezgodno i braniti ga i kritikovati ga u isto vreme. Mislim da smo negde našli meru.“

Večerašnju predstavu užička publika je ocenila sa 4,4. Poslednje večeri nastupiće glumci Narodnog pozorišta iz Beograda, sa predstavom „Rat i mir“, po Tolstojevom komadu, a u režiji Boirisa Liješevića.

You may also like...

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.