Osećaj pripadnosti i porekla (VIDEO)
SIROGOJNO – Kako je izgledao život u porodičnoj zadruzi najbolje se može doživeti u Muzeju na otvorenom u Sirigojnu gde se nalaze objekti stari više 100 godina. Na jednom mestu posetioci se mogu upoznati sa dinarskim tipom gradnje i autentičnim zlatiborskim selom iz 19. veka.
Život u zadružnoj seoskoj porodici zvuči nezamislivo u današnje vreme, naročito kada se smesti u zlatiborske brvnare od pre više od sto godina. Za posetioce svih generacije to je čista egzotika koju moraju lično videti.
„Dopadaju mi se priroda i način gradnje ovih kuća, najviše mi se dopada to što su korišćeni prirodni materijali“
„Zanimljivo je videti ove stare kuće kako se tu pre živelo“
„Pre svega lepa priroda i ambijent, čist vazduh“, kažu posetioci.
Stalnu postavku čine dve zlatiborske okućnice sa stambenim i privrednim zgradama, dok čobanski stan čini posebnu celinu.
„To je glavna kuća sa strmim krovom, na četiri vode, sa kapićem na sljemenu i badžama sa strane i niz objekata različite namene koji čine jedno seosko domaćinstvo“, kaže direktorka Muzeja na otvorenom Staro selo Sirogojno Svetlana Ćaldović.
To su pre svega glavna kuća, vajati, mlekara, pekara, ambar i salaš kao i privredni obejkti kačara i mišana. Sve je to nekada činilo porodičnu zadrugu koja je postojala do sredine 20. veka.
„Bilo da dolaze ljudi iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore ili Hrvatske, to je jedna kulturna regija i to je ono što ovaj muzej izdvaja od drugih. Taj osećaj porekla, pripadnosti…“, zaključuje Ćaldović.
Kada završe obilazak muzeja posetici često zastanu kod tezgi sa domaćim proizvodima i vunenim džemperima koji su najpoznaitji suvenir iz ovog kraja.
Sirogojno nije poznato samo po Muzeju na otvorenom već i po čuvenim vunenim predmetima koje izrađuju zlatiborske pletilje. Jedinstveni su po načinu izrade i dezenu pa su prepoznatljivi širom sveta. Osim toga, vuna je poznata i kao dobar izolator pa će vas dobro zagrejati u zsvežim zlatiborskim večerima.
