Organsko voće iz Gostinice (VIDEO)
GOSTINICA, UŽICE – Mnoga imanja u brdskim krajevima oko Užica imaju potencijala za organsku proizvodnju voća. Pogodno tle, tradicija porodice da gaji voće i svest domaćina o važnosti zdrave ishrane opredelila je domaćinstvo Maskimović iz Gostinice kod Užica da na tri hektara gaji maline, kupine, borovnice, aroniju, krušku viljamovku, jabuke i šljive.
Bavili su se Maksimovići voćarstvom decenijama unazad, ali poslednjih godina rešili su da im to bude glavna delatnost. Njihovo domaćinstvo se nalazi na 650 metara nadmorske visine i idealno je za gajenje voća. Na ovom porodičnom imanju napravljen je niz, pa jedan rod smenjuje drugi. I rod je ove godine dobar.
„Stigla je malina, zatim kupina i sad borovnica, Stiže i aronija za mesec dana. Rod je baš dobar, kvalitetan, jer vremenski uslovi su im odgovarali“, kaže Miodrag Maksimović.
Siguran otkup je jedino malini i kupini, ali i njima cena varira. Malini je ova godine dobra cena, ali kupina već nekoliko godina podbacuje. Zato ova sedmočlana porodica sada ima zasada koliko može samo ona da obradi.
„Imali smo ranije i više kupine, povadio sam 6.000 sadnica. Iza nas bi država trebalo da stane da znamo zašto radimo, jer rad na veresiju nije nikakav rad“, priča Miodrag.
Zasadi borovnice, 300 sadnica i aronije 200 su najmladji na ovom domaćinstvu, nisu zahtevni i obrađuju se potpuno organski, ali će, zbog nesigurnosti otkupa, otići uglavnom u sokove.
„Najviše dajem prijateljima, želim ljudima da pomognem, jer je zdravlje u pitanju. Mada, narod je malo specifičan, nije mu skupa paklica cigareta, a skupo mu je pola litra soka od aronije“, dodaje domaćin.
U voćnjaku su i šljive, ima oko 350 starih sorti madžarke, sterlejke i trnovače i nova stabla kruške viljamovke koja će roditi za rakiju. Jabuke će za sok. Zasađen je i poneki orah. Ne zaleću se u velike investicije, već rade koliko sami mogu da postignu. Strpljivo i planski.
„Ja sam skroman čovek, nisam alav, radim i od svog rada živim. Stara narodna kaže da bi se trebalo prostirati prema „guberu“, koliko imaš toliko se i pružiš. Iskoristimo i kredit ako nam treba, ali i on mora imati podlogu da se vrati. Mi smo porodica koja je počela sa voćem i ja ću sa voćem i završiti“,
Maksimovići se zbog toga što nema sigurnog otkupa u ovom kraju odlučuju da sami prerađuju proizvode. Imaju pasterizator, prese za ceđenje i trebalo bi da opreme objekat po standardima, i nabave sopstvenu hladnjaču, a onda mogu da proizvode čuvaju i plasiraju na tržište, ne samo prijateljima. Zdrave, organske proizvode.
