Organska jagoda na 10 hektara (VIDEO)

BAJINA BAŠTA – Nataša Marović, njen brat i suprug, svi rođeni Beograđani, doselili su se pre pet godina u Bajinu Baštu i počeli uzgajanje organske jagode. Sada imaju 10 hektara pod zasadima na kojima u jeku berbe svakodnevno posla ima oko 200 berača. 

Kad su Nataša Marović, njen suprug i brat ostali bez posla u Beogradu rešili su da se otisnu u svet poljoprivrede.Preselili su se u Bajinu Baštu i na zakupljenih prvih 70 ari u Pilici zasadili  jagodu, sorte zenga zengana. Odlučili su se za organsku proizvodnju i na 10 hektara plodnog zemljišta uz reke Drinu i Raču sada imaju 240 hiljada sadnica.

„Organsko gajenje jagode zahteva pažnju, ali ne mnogo novca kao što se inače misli. Trebalo bi da se podigne svest narodu da organska proizvodnja ne daje malu količinu uz velike uloge, već da se uz posvećivanje dobija dobar prinos, kvalitet i zagarantovana cena“, kaže Nataša.

Sva jagoda nakon branja ide u hladnjaču koju su podigli nakon osnivanja zadruge i do sada je nisu prodavali u svežem stanju. Dobru cenu formira i velika svetska potražnja za organskom jagodom i sigurno tržište. Prošle godine krenuo je i izvoz.

„Otišla je na nemačko tržište i bila je 2,6 evra za kilogram. Čak i kad je niži prinos, cenom se kompenzuje, zagarantovana je prodaja i nema muke kao s malinom, šta će, kome će… Da imamo i 20 hektara ove jagode mi bi je prodali“, priča Nataša.

Sigurna prodaja je i sigurna dnevnica za berače koji se u jagodama nalaze od polovine maja do polovine juna. Nema dovoljno radne snage u kraju, pa su berači stigli i sa juga Srbije. Dnevno ih je i do 200. Sat rada je 250 dinara, plaćen im je dolazak i odlazak, obezbeđen smeštaj i hrana. Plan je da se na zemljištu napravi i niz u organskim kulturama, pa bi tako i berači imali više sigurnog posla tokom godine.

„Na starim hektarima jagode smo planirali da ubacimo organsku konzumnu jagodu koja stiže prva, zatim ide ova industrijska jagoda, pa potom malina koju bi zasadili na dva hektara. To je dobro i zbog radnika koji dolaze kod nas da budu duži vremenski period“, dodaje Nataša.

Svi zasadi će do iduće godine biti pokriveni kako vremenski uslovi ne bi uticali na rod kao prethodnih kišnih godina, a pored prodaje u svežem i zamrznutom stanju, širiće i preradu voća na toplu za sok i džem, a zatim i liofilizaciju, odnosno sušenje voća uz zadržavanje nutritivnih vrednosti. Konkurisali su za sredstva iz IPARD fonda.

You may also like...

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.