Oprez: Zbog zagađenog vazduha jedva dišemo

BEOGRAD-Količina štetnih čestica povećana u mnogim gradovima Srbije u proteklih nekoliko nedelja. Najugroženiji su bolesnici sa hroničnim respiratornim problemima.U Beogradu, Pančevu, Boru, Užicu, Kragujevcu, Valjevu ovih dana jedva se diše, jer količina zagađenog vazduha premašuje dozvoljene granice.

 

uzice-u-smoguPovećanje štetnih čestica, kao što su ozon, azotni oksidi, rastvorljiva organska jedinjenja i ugljen-monoksid, koje je naročito izraženo tokom zimskih meseci kada nema vetra, utiču na zdravlje disajnih puteva kod svih, a naročito kod obolelih od astme, hronične opstruktivne bolesti i drugih oboljenja disajnih organa, upozoravaju stručnjaci.

Posebno je zabrinjavajuća činjenica da se Srbija nalazi na 10. mestu u svetu po smrtnosti od zagađenog vazduha!Registrujemo čak 137 umrlih na 100.000 stanovnika pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Doktor Dejan Žujović, iz Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu Beograd, objašnjava da je zagađenje vazduha, odmah iza aktivnog i pasivnog pušenja, osnovni faktor rizika po zdravlje disajnih puteva.

„Zagađenje je povezano sa češćom pojavom astme kod dece koja žive u okolini prometnih saobraćajnica, češćom pojavom hronične opstruktivne bolesti pluća, ali i karcinoma“, kaže dr Žujović.

„Osim ovih oboljenja, zagađen vazduh je odgovoran i za češću pojavu i akutnih respiratornih oboljenja, ali i šloga i srčanih bolesti.“

aerozagadjenostKod pacijenata koji boluju od astme, hroničnog rinitisa i opstruktivnog bronhitisa, u periodu kada je koncentracija štetnih materija u vazduhu povećana, dolazi do pogoršanja bolesti. Obično se javljaju napadi gušenja, kašlja, zviždanja u grudima. Ni zdrave osobe nisu imune na zagađenje u vazduhu i kod njih češće dolazi do pojave akutnih respiratornih oboljenja.

„U danima kada je zagađenost povećana hronični pacijenti ne bi trebalo da izlaze napolje, čak ni u kratke šetnje, kao ni da otvaraju prozore i provetravaju domove“, savetuje dr Žujović.

„Uz redovnu terapiju, ovo su jedine mere koje mogu da se primene, kako se njihovo stanje ne bi pogoršalo. Još je važno da pacijenti moraju da budu edukovani šta da rade kada dođe do prvog intenziviranja simptoma, kako bi se služba hitne pomoći što manje opterećivala.“

Izvor: Novosti

You may also like...