Odigrana poslednja takmičarska predstava na festivalu Mali Joakim: Kragujevac, grad svetlosti (VIDEO)

UŽICE – Poslednja takmičarska predstava u okviru festivala „Mali Joakim“ u Užicu, bila je predstava Grad svetlosti, Pozorišta za decu i mlade Kragujevac, po konceptu i režiji Davida Zuauole.

Direktorka pozorišta, Jelena Stojanović Patrnogić objasnila je motive pozorišta za postavljanje ovog komada na scenu.

„Ono što je mene zaintrigiralo su svi ti simboli koji se pojavljuju u predstavi i objašnjavaju istoriju. Polako čovek počinje da se interesuje. Kod njih je vrlo zastupljen simbol tegle. Pitali su me posle predstave da li znam šta ona znači i naravno da nisam znala. Znamo svi da će u Varšavi u jednom trenutku da se dogodi dizanje grada iz pepela i stalno vidimo te tegle. One su zapravo sirotinja koja je dolazila da digne grad iz pepela. Oni se nazivaju teglicama. To je nešto gde saznaješ dublje o gradu. Posle predstave sam osećala da poznajem taj mentalitet. Želela sanm da sarađujem sa Davidom, ali sam imala malo strah da li će mu Kragujevac biti dovoqno interesantan, jer je radio uvek velike gradove, Varšavu, Seul… Inače je iz Čilea. Pitao me je šta je prva stvar koja me podseća na Kragujevac i rekla sam da je to „Zastava“. Odgovorio je da mora da dođe da radi kod nas, jer se u Čileu i dalje vozi Zastava. Odatle je sve krenulo, a kasnije smo vrlo brzo napravili lep kontakt“, kaže direktorka Pozorišta za decu i mlade Kragujevac.

O radu na predstavi govorila je i glumica Ljubica Radomirović.

„Mislim da lokalno stanovništvo malo to sve intimnije doživljava jer su rasli u tom gradu. Ipak, vidim reakcije publike i nekih meni dragih ljudi i mislim da ova predstava pomera svakog stanovnika ove zemlje. Ne postoji mnogo velika razlika u igranju u drugim gradovi,ma. Kragujevčani govore da ova predstava mora da se vidi, jer svi mi u svom gradu malo zaboravimo šta je taj grad. Treba nešto da nas podseti, a ova predstava baš to radi – podseća Kragujevčane šta je Kragujevac, šta je bio i šta može da bude“, zaključuje glumica.

Aleksandar Petković jedan je od troje glumaca koji su učestvovali u neobičnom procesu predstave.

„To je atipično za našu školu glume i uopšte lutkarstvo u našoj zemlji nije na tom nivou. Pre ove predstave sam bio popriličan duduk za tehničke stvari. Nisu me roditelji naučili da menjam osigurače, da se petljam sa strujom i slično, a iz tehničkog sam u školi bio katastrofa. Rekao sam reditelju da ne znam da pravim te stvari kako treba. On je baš smatrao da sve treba da bude autentično i da naše fasade nisu idealno napravljene, niti zgrade izgledaju savršeno. Voleo je tu prljavu estetiku koju sam dobijao manjkom veštine, tako da sam mogao da se raznaštam u svojim okvirima. Naučio sam i mnogo toga novog. Ovu predstavu smo radili svi zajedno – glumci, tehničari… ovo je kolektivni čin, svako je deo predstave bez obzira koja mu je pozicija u podeli“, istakao je Petković.

Alina Linkova jedan je od saradnika na kreaciji idejnih rešenja i izradi scenografije.

„Prvi put smo se sreli sa davidom pored njegovog hotela. Krenuli smo peške kroz grad, ja iz Kijeva, on iz Čilea. Bilo je zabavno. Trebalo je da mu pričam o Kragujevcu. Na putu ka pozorištu nalazi se Vatrogasni dom. Palo mi je na pamet da mu ispričam kako je jedna bogata gospođa to poklonila gradu. On je svaku priču iskoristio za predstavu i napravio ovaj divan niz. Pričala sam mu za kablove, kako se ljudi snalaze za struju. Skuplajli smo materijale, jer on voli reciklažu, dosta smo očistili Kragujevac“, priča Alina.