Od peškira do američke zastave, jedna epoha odlazi u istoriju (VIDEO)
UŽICE – Užičani su ostali bez jednog dela istorije, srušena je fabrika Cveta Dabić koja je nastala na temeljima tkačke radionice iz 1901 godine. U krugu tekstilnog kombinata nalazio se i dimnjak čije rušenje je označilo završetak jedne epohe u gradu na Đetinji. U ovoj fabrici pravili su se najkvalitetniji peškiri u bivšoj Jugoslaviji, a kvalitet proizvodnje je bio toliko poznat u svetu da se čaki američka zastava pravila u Cveti Dabić.
Dimnjak koji je bio simbol grada i jugoslovenskog tekstilnog giganta Cvete Dabić više ne postoji. Posle 120 godina postojanja, fabrika sa kojom je započela industrijalizacija u Užicu otišla je u istoriju. Za Svetlanu Tadić iz Užica, to nije bila samo obična fabrika, već jedna velika porodica u kojoj su radili i njeni roditelji.
„Družili smo se kao jedna porodica, a tako smo i shvatali rad. Odavde su otišli mnogi ljudi u druge firme dok su ovde naučili da budu dobri i vredni radnici“, kaže bivši komercijalista fabrike Cveta Dabić Svetlana Tadić.
Fabrika je imala i obdanište, kao današnje savremen kompanije, pa je radnik dolazio na posao bez ikakvih briga.
„Ovde je radilo mnogo ljudi i bračnih parova u različitim smenama da bi mogli biti sa decom kod kuće. Moj otac je stalno goovorio, kad otvorim vrata Cvete Dabić zaboravljam kuću, kad otvorim kućna zaboravljam Cvetu Dabić“, priseća se Tadić.
Svetlanin stric je proveo ceo radni vek u tekstilnom kombinatu, gde je bio i član KUD-a.
„Bili smo na takmičenjima u Rijeci, Puli, Beogradu… Igrali smo pozorišne komade“, kaže bivši glavni majstor fabrike Cveta Dabić Milutin Uzunović.
Skoro da nema kuće u Užicu koja i danas ne poseduje čuvene peškire Cvete Dabić, a za kvalitet proizvoda znalo se širom sveta.
„Pravili smo američku zastavu. Niko u to vreme nije mogao to da radi, čak ni u Evropi i onda su to nama prepustili“, sa ponosom kaže Uzunović.
U vreme najvećeg poslovnog uspona u fabrici je radilo više od 2500 radnika koji su dobijali i stanove. Devedestih godina fabrika menja ime u Frotex i broj radnika se značajno smanjuje, a ubrzo firma odlazi pod stečaj čime je završeno zlatno doba užičke tekstilne industrije.
„Trebalo je da se malo drugačije razmišlja kada se ova fabrika uvodilka u stečaj. MIlsim da smo mi Užičani izgubili deo značajne istorije“, kaže stečajni direktor Cvete Dabić.
Fabrika je proglasila bankrot 2006. godine, a vlasnik prostora koji zahvata površinu od jedan hektar postalo je užičko Jedinstvo. Simboli nekadašnje fabrike ostaće na fotografijama i u arhivama kao sećanje na jednu epohu užičke istorije.
