Od 10. decembra vantelesna oplodnja i doniranim ćelijama uvezenim iz inostranstva – ko ima pravo na besplatnu proceduru

Od 10. decembra u Srbiji će biti omogućena vantelesna oplodnja i doniranim reproduktivnim ćelijama uvezenim iz inostranstva. Srbija u ovom trenutku ima sklopljen ugovor sa bankom reproduktivnih ćelija iz Španije, ali će se broj banaka u narednom periodu povećavati. Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić objasnila je ko će imati pravo da o trošku države obavi taj postupak.

Sanja Radojević Škodrić navela je da do sada u Srbiji nije mogla da se radi vantelesna oplodnja sa doniranim reproduktivnim materijalom ni o trošku države, ali ni kod parova koji su sami plaćali postupak.

„Od 10. decembra moći će u oba slučaja da se uveze donirani materijal i da se celokupan postupak vantelesne oplodnje obavlja u Srbiji“, naglasila je Radojević Škodrićeva.

Objasnila je da će pravo o trošku države imati sve žene do 45 godina i to u sledećim situacijama: one koje imaju partnera ali ne mogu iz svojih jajnih ćelija da postanu majke; one koje imaju partera do 45 godina, ali čiji partner ne može da ima decu, tačnije ima dijagnozu azospermije; kao i žene do 45 godina koje nemaju partnera, a žele da se ostvare kao majke.

„Takođe, razmišljali smo i o onima koji su započeli proceduru u inostranstvu, dakle u drugim zemljama i koje su platile paket – nikada se ne uvozi jedna jajna ćelija, već paket od nekoliko jajnih ćelija, moći će taj postupak da nastave u Srbiji i troškove transporta će platiti takođe Republika Srbija“, navela je Radojević Škodrićeva.

Postupak košta oko 7.000 evra 

Ukazala je da celokupan postupak vantelesne oplodnje zajedno sa doniranim ćelijama i transportom košta oko 7.000 evra.

„Sve to će snositi država u slučajevima koji ispunjavaju kriterijume, a oni koji ne ispunjavaju kriterijume i sami žele da plate biće im omogućen uvoz i obavljanje postupka u Srbiji“, naglasila je Radojević Škodrićeva.

Navela je da većina zemalja plaća samo deo postupka, kao i da je Srbija jedna od retkih koja plaća čitavu proceduru. 

Na pitanje na koliko postupaka će imati pravo par kada krene sa procedurom doniranih ćelija, Radojević Škodrićeva kaže da će biti omogućeno šest postupaka.

„Tri stimulisana od samog početka do kraja se obavlja postupak i tri iz krioembriotransfera – to znači da je priprema kraća i da se radi iz zamrznutnog materijala“, navela je Radojević Škodrićeva.

Iz kojih banaka će moći da se uveze donirani materijal 

Do sada Srbija je potpisala ugovor sa bankom u Španiji, a Radojević Škodrićeva kaže da će biti uvrštene sve evropske banke koje dozvoljavaju izvoz – Italija, Španija, Grčka i skadinavske zemlje.

„Na taj način će zainteresovani roditelji moći da biraju iz koje banke se uvozi donirani materijal“, poručuje Radojević Škodrićeva.

Do sada su mogli da biraju u kojoj klinici će da rade vantelesnu opodnju i na to država nije uticala – sklopljen je ugovor sa šest državnih i 13 privatnih klinika.

„Roditelji će i dalje moći da biraju u kojoj klinici će da se raditi vantelesnu oplodnju, kao iz koje banke će biti uvezen donirani materijal“, dodaje Radojević Škodrićeva.

foto.grad uzice

Kako bi se olakšala procedura, preko e-Uprave biće pokrenuta aplikacija koja je uvezala sve institucije – od referentne banke, za sada imamo jednu referentnu banku u Kliničkom centru Srbije, a do kraja godine biće uvrštena i referentna banka u Narodnom frontu i sve privatne laboratorije koje ispunjavaju stručne kriterijume.

„I Ministarstvo zdravlja i RFZO su preko te aplikacije uvezani, tako da sami korisnici ništa neće raditi, a preko aplikacije će u svakom momentu moći da vide u kom statusu se nalazi njihov zahtev“, naglašava Radojević Škodrićeva.

Istakla je da je čekanje na saglasnost maksimalno pet dana, a celokupan uvoz će obavljati referentna laboratorija.

„Ono što ostaje korisnicima je da u klinici u kojoj rade vantelesnu oplodnju popune obrazac sa svojim karakteristikama – krvna grupa, visina, težina i moći će sami da biraju kako žele da izgleda taj donor kako bi njihovo buduće potomstvo što više ličilo na njih“, zaključila je Radojević Škodrićeva.

RTS

You may also like...

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.