O vremenu kad su kosci bili najpoželjniji momci u selu: „Kosa se kovala na nokat ili na kap“ (VIDEO)
KAMENA GORA, PRIJEPOLJE – Vreme je kosidbe, što u ovom vremenu nema istu težinu kao nekada, kada se sve radilo ručno. Ipak, na Kamenoj gori kod Prijepolja kosci još uvek čuvaju uspomene i prenose znanja o svom poslu.
Danas kada na raspolaganju imamo savremenu mehanizaciju teško je zamisliti koliki su značaj u selima imali najveštiji kosci, ali i kosa, koja se u domaćinstvima čuvala kao prava dragocenost.
„Kosa se nije davala nikomek, morala se čuvati. Nekad su ljudi znali i glavom da plate na takmičenjima po mobama. Kosa se negovala, pazilo se da se ne istupi o kamen, zemlju, da se ne raskine u velikoj travi“, ističe kosac Željko Kijanović.
Jedan od razloga za takav odnos množda je i činjenica da se kvalitetna kosa nije mogla tako lako nabaviti.
„Nekad su kose pravljene od puščanih cevi. Toga nema više, materijali su sve slabiji“, kaže još jedan iskusni kosac, Milutin Kijanović.
Kao i kosao, i kosač je morao biti jak i sposoban. Znalo se – jači su kosili, a slabiji čuvali stoku. Iskusni kosac, 88-godišnji Ivan Kijanović još se seća nekadašnjih moba koje su okupljjale i po 30 kosača.
„Kad domaćin pozove, dođe se na kosidbu. Pesma se ori, uveče ljudi odlaze kućama na sve strane. Tada je bilo dosta ljudi, danas ih nema, nema ni ommladine, svi su otišli“, priča ivan.
Željko je imao samo šest godina kada mu je otac napravio malu kosu, pa je njom – onoliko koliko je umeo i mogao pomagao. Dosta godina kasnije, nije mu teško da sa mlađima podeli znanje i sećanja.
„Brusevi su nekada vredeli kao vo“, priseća se on.
Posebna je veština otkovati, odnosno – naoštriti kosu. U selu se uvek znalo ko je u tome najbolji.
„Kosa se kovala na nokat ili na kap. Na nokat znači da nokat može da je uvrće, da toliko bude tanka. Na kap znači da kad se kap vode stavi na „petu“, ona siđe do vrha, skotrlja se“, objašnjava Željko.
Kosci su privlačili i pažnju devojaka, jer kako nam kažu, bili su to kršni momci i čuveni, koji su bili pozivani da budu kosidbaše, a domaćini su se uvek trudili da ih najbolje ugoste. Sada je kosaca sve manje, ali na Kamenoj gori se još uvek organizuje Kosačka moba, kada se kosci takmiče u brzini i veštini, ali pre svega u želji da se znanje i običaji sačuvaju od zaborava.
