Na Svetski dan zdravlja zamislimo svet u kome su čist vazduh, voda i hrana ponovo dostupni svima
Na Svetski dan zdravlja Svetska zdravstvena organizacija usmerava globalnu pažnju na hitne akcije potrebne da bi ljudi i planeta bili zdravi. Zato je ove godine 7. april posvećen očuvanju zdrave životne sredine i obeležava se pod sloganom „Naša planeta, naše zdravlje“.
Možemo li da zamislimo svet u kome su čist vazduh, voda i hrana ponovo dostupni svima? To pitanje postavlja i Svetska zdravstvena organizacija, po čijoj proceni je više od 13 miliona smrtnih slučajeva širom sveta svake godine posledica ekoloških uzroka koji se mogu izbeći.„Od ukupnog zagađenja i uticaja životne sredine na ljudsko zdravlje najvažnije je izdvojiti zagađenje vazduha, jer je oko 50 odsto svih bolesti, poremećaja izazvanih uticajima životne sredine izazvano zagađenjem vazduha. Međutim, ne treba zanemariti i druge aspekte o kojima često zaboravimo da govorimo. Tu je i zagađenje zemljišta, predmeti koje upotrebljavamo svakodnevno u našem životu i zagađenje vode“, prim. dr Elizabet Paunović, konsultant SZO, nekadašnja direktorka Evropskog centra za životnu sredinu.
Preko 90 odsto ljudi na planeti udiše nezdrav vazduh koji je rezultat sagorevanja fosilnih goriva. Zbog promene klime komarci šire bolesti dalje i brže nego ikada ranije. Zagađenje i plastika se nalaze na dnu okeana i na najvišim planinama, i ušli su u lanac ishrane.
„Danas postoje dokazi i svest o tome da materije iz životne sredine izazivaju i bolesti kao što su šećerna bolest, gojaznost, smanjena fertilnost kod muškaraca i kod žena, rak, naročito rak dojke i tako dalje“, dodaje doktorka Paunović.
Zagađenje je uzrok i endokrinih poremećaja. Studija koja se sprovodi na Farmaceutskom fakultetu u okviru PROMIS programa Fonda za nauku pokazuje povezanost nivoa toksičnih metala i hormona u organizmu.
„U studiji humanog biomonitoringa ispitano je više od 400 uzoraka krvi iz opšte populacije u Srbiji, i u tim uzorcima su izmereni nivoi arsena, olova, žive, kadmijuma, nikla i hroma. Za izvesna endokrinološka oboljenja koja smo pratili utvrdili smo da se u krvi ispitanika nalaze statistički značajno više koncentracije izvesnih metala koje smo obrađivali u odnosu na kontrolnu grupu“, naglašava dr sci. Aleksandra Buha Đorđević sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.
Godišnji izveštaji pokazuju da je u Srbiji vazduh veoma zagađen u svim velikim gradovima. Smanjenjem zagađenja sprečio bi se značajan broj preuranjenih smrtnih slučajeva i znatno umanjili troškovi lečenja, pokazuju studije SZO. A da bi se to postiglo, neophodno je uvođenje čistih tehnologija u industriju, bolje upravljanje otpadom, energija iz obnovljivih izvora, više zelenila.
RTS
