Mini sajam inovativne drvoprerade na Zlatiboru (VIDEO)
ZLATIBOR – Na Zlatiboru je održan mini sajam inovativne drvoprerade, koji je okupio nekoliko malih proizvođača rukotvorina od drveta. Uz želju da ostvare kontakte sa mogućim investitorima ili kupcima, prerađivači drveta očekuju da bi u budućnosti upravo finalni proizvodi od ove sirovine mogli postati ustaljena praksa Zlatiborskog okruga.
Zlatiborski okrug ima više od 40 odsto teritorije pod šumom. Međutim, većinom se posečeno drvo na tržište dalje plasira kroz poluproizvode.
„Kada bismo svu drvnu građu od lišćara, koju izvezemo kao poluproizvod, pretvorili samo u stolice, mogli bismo da zaradimo osam puta više novca negosada, kada to prodajemo kao poluproizvod“, istakao je Đorđe Marić iz RAŠ Omorika.
Većina izlagača na sajmu drvopreradi se okrenula u velikoj meri iz zabave. Vremenom su otkrili potencijal za razvijanje sopstvenog biznisa.
“Volim cveće, pa je tako i počelo. Prvo sam pravio za sebe, da sredimo stan u kojem živimo, a potom smo rešili da to pokažemo drugima. Ljudi nisu imali sluha, pa sam krenuo sam. Sve sam naučio preko interneta i knjige, pa kad ne uspem, idem iz početka”, rekao je Marko Balaban iz Beograda.
“Pre ovoga smo suprug i ja bili u drugim poslovima, on kao programer, a ja kao mašinski inženjer. Kada smo dobili dete, želeli smo da mu ponudimo igračke koje imaju edukativni sadržaj i korisne elemente za razvoj fine motorike”, smatar Čačanka, Jelena Terzić.
Proizvođači smatraju da Srbija ima dovoljno kvalitetnog drveta, pogodnog za obradu, tako da ne osećaju potrebu da se okreću uvozu sirovina iz inostranstva.
„Preferiram pareni orah, jer izgleda ekskluzivno, elegantno. Ima tu i jasena, koji je čvrst i otporan, hrast takođe. Obožavam i brest, koji ima prelepe vilinske šare. Inače za brest kažu da u njemu vile spavaju, jer đavoli ne smeju. Tu je i trešnja, koja je nežnija, više je za serviranje, a manje za sečenje“, kaže Valentina Kitić iz Niša.
Vladimir Mišović iz Dautovca, koji posebnu inspiraciju vidi u liku i delu despota Stefana Lazarevića, često se bavi proizvodnjom elemenata prisutnih u crkvenim objektima. U užičkom kraju je privukao pažnju pravljenjem privezaka u formi komplet lepinje.
„Tu sam izložio 200. primerak i više ih ne proizvodim. Sada radim ulazna vrata od hrasta sa kovanim gvožđem i borovu sobu, tj. police, ormar i jednu viseću komodu od bora“, kaže Vladimir.
Sama činjenica da se definišu kao mali preduzetnici otežava im proboj na tržištu, zbog čega se izlaz vidi i kroz pristup međunarodnim podsticajnim fondovima.
“Evropska banka za obnovu i razvoj ima nekoliko različitih linija podrške malim i srednjim preduzećima. Tu su linije za žensko i omladinsko preduzetništvo, zatim programi koji podržavaju startape i imaju potencijal za šire regionalno i međunarodno tržište“, ističe Dejan Tonić iz Evropske banke za obnovu i razvoj.
„Što ste manji na tržištu samim tim se teže borite sa svim problemima na koje nailazite. Zato je važno da se okupimo, sarađujemo i pravimo zajedničke planove kako bismo videli na koje načine se ti problemi mogu prevazilaziti i kako da oni lakše mogu uvećati svoju proizvodnju“, smatra Marija Todorović iz Beogradske otvorene škole.
Jedan od zacrtanih ciljeva je da se za najkasnije deset godina formira stabilan sistem drvoprerade, najpre u okrugu, a potom i u čitavoj državi, sa posebnim akcentom na plasman finalnih proizvoda od drveta. Tim povodom, potpisan je sporazum o saradnji kojim je formiran inicijalni odbor za osnivanje klastera drvoprerađivača.